Клубове Дир.бг
powered by diri.bg
търси в Клубове diri.bg Разширено търсене

Вход
Име
Парола

Клубове
Dir.bg
Взаимопомощ
Горещи теми
Компютри и Интернет
Контакти
Култура и изкуство
Мнения
Наука
Политика, Свят
Спорт
Техника
Градове
Религия и мистика
Фен клубове
Хоби, Развлечения
Общества
Я, архивите са живи
Клубове Дирене Регистрация Кой е тук Въпроси Списък Купувам / Продавам 18:47 29.05.24 
Клубове/ Горещи теми / Тероризъм Пълен преглед*
Информация за клуба
Тема Re: can't post data [re: kkrekk]
Автор kkrekk (канарче)
Публикувано03.12.20 05:22  





УРЛ - В ПРЕВОД ОТ СРЪБСКИ УРЛАТИ ОЗНАЧАВА ИЗРЕВАВАВМ, НАДАВАМ КАНСКИ РЕВ - ПОЯСНЕНИЕ ДНЕС, 3.12.2020 Г.

Клубове Остави бележка Бележки Кой е тук Въпроси Списък Купувам / Продавам 05:00 03.12.20
Клубове/ Горещи теми / Тероризъм * Всички теми Следваща тема Пълен преглед*
Информация за клуба
Тема Re: can't post data [re: kkrekk]
Автор kkrekk (канарче)
Публикувано 03.12.20 04:17 Редактирай мнение следващо непрочетено мнение Отговор на мнението


Публикувано във Фейсбук и в страницата на ЦРУ.


Много са смешни тези от квартал Младост... И от клубовете на дир.бг... Е как така се копира само прочитът за град Чугуев, , този текст се изгуби в моята персонална мишка син цвят, OPTICAL MOUSE ... With FCCStandarts... blue metallic color and black... АМИ няма как, ще се чисти къщата на части. Направо къртовски труд.[/blue\

Закачих пердета в кухнята, едното всъщност не е перде, а някаква хавлиена кърпа за плаж, с палма откъм страната, обърната към другия блок… Смешки.
Постепенно събирам боклуците едновременно – и от моята стая и от кухнята. Иначе нали съм на вълна космос, совалки и разни такива. Че и Пер-ник///на всичкото отгоре. Та се сетих как на 12 април 2008 година чух по някакво Пернишко радио гадната новина за двама млади влюбени, които са се хвърлили от балкона на блок на улица Юри Гагарин… Гадно.

А, да, намерих адреса на хазяите в Тевата. Доколкото си спомняM
съпругът беше някакъв началник на танкова бригада в Софийско, а съпругата му – страшно наплашена от някакви шамански изпълнения.

Тези хора просто избягаха от Перник. За да се спасят от дъновистите и от разни други сектанти. Които се съблираха и виеха в съседния апартамент ужасните си песни. От вратата смърдеше страшно, така че един ден побеснях и измих вратата и окачих на дръжката обезмирисител за автомобил. Елхичка.


Такова безредие е, че не мога да намеря плика на писмото с адреса, по бегли спомени блок 86, Тева. Обаче открих парче от албума на В.В.Путин с отвратителни снимки, което купих на майка за рожгзения ден и се проклех, защото да дам 70 лева за такава пародия и гавра, ами беше глупаво.

Но запазих най-важното парче – на което пише:
8 лет Президентом России 1 813 515 км, или 2 783 часа в самолете
(ПРОСТО НЕГРАМОТНОСТ ИЛИ ПРЕДНАМЕРЕНА НЕГРАМОТНОСТ - ЗА ДА СЕ ИЗБЕГНЕ МНОЖЕСТВЕНО ЧИСЛО НА СОВА? ЕСТЕСТВЕНО, ПОСЛЕДНОТО)

206 поездок по стране или 187 населенныx пунктов
189 визитов за границу

Все это, конечно не вместилось в альбом,
но есть еще 24 000 фотографий,
видео- и документальный архив
двух президентских сроков Путина
на мультимедийных дисках
в приложении

На това откъснато от албума парче има мой собственоръчен подпис и е положен откраднатият ми на два пъти печат: Валерия Полянова Преводач Булстат: 5402046339 Подписът е под печата

Преписах така, както е на листа.
Купен в РКИЦ – по време на Президентството на Дм. Медведев

Кактои да е.

Това за родния град на Илан Рамон също е част от мое търсене по същата тема – КОСМОС и нещастия, сполетели космонавтите и астронавтите. Темата космос всъщност ми е хоби. Откакто съпругът на братовчедката на майка ми в град Чугуев, Украйна, чичо Иван, който беше началник на местното изтрезвително – на руски вытрезвитель, меднъж, много, до безпаметство пиян, се изпусна – проговорился се казва на руски, че Юри Гагарин е загинал по време на изпитателен полет в Украйна, където има военно градче край Чугуев, а също така военно летище.

Бил научил за това от един адски пиян „клиент на заведението, където пияниците се лекуват, докато не отзвучи махмурлукът и човекът не се върне към нормалното си работно състояние. Така че много отдавна изчетох Уикипедия и всичко, което намерих за град Чугуев, за неговата история – по бегли спомени там или е рисувал Иля Репин, или е имал дом там. Или дори това е родният му град. Същият Репин, с картината Бурлаки на Волге… Която я имаше във всички учебници по руски език.

Значи пияният навигатор от военното летище в Чугуев, който е съпровождал полета на първия космонавт на изтребителя, за който насипаха глупости и лъжи както Ванга - за някакви извънземни, които го били взели на НЛО-то си, а също така и съветските медии, са пълна измислица.

Защото по онова време, пък и сега, полетът се фиксира и ръководи от летището на излитане, което е секретен обект. Най-малкото.

Освен това става дума за ЮРИЙ ГАГАРИН.
За чий им е било да рискуват живота му в изпитателен полет, хайде да задам този въпрос... На онези, които вече са в пъкъла...

Пияният мъж, предполагам отдавна мъртвец - я препиване, я отравяне, я случайна катастрофа... е споделил, че Гагарин е псувал като каруцар до последен дъх всичко и всички. И Родину и их мать.

Защото както пък установих аз след много четене в интернет, причина за свмъртта е била небрежността на техническия персонал. Някаква тънкост - не съм пилот, но има начин да се намери - ако не е заличен отдавна - текстът с анализ на катастрофата в технически аспект.

Разхерметизиране на каблината на изтребителя.
Налягането го е убило.
В редултат на разхерметизирането.
Смътно си спомням нещо за някаква ръчка или педал,
несработил.
При опита да се катапултира...
На всичкото отгоре.

Така че всяка "мистерия" покрай катастрофите има прост и обикновен отговор: ЧОВЕШКИ ФАКТОР.



Чугуев Материал из Википедии — свободной энциклопедии Текущая версия страницы пока не проверялась опытными участниками и может значительно отличаться от версии, проверенной 15 января 2020; проверки требуют 18 правок. Перейти к навигацииПерейти к поиску У этого термина существуют и другие значения, см. Чугуев (значения). Город Чугуев укр. Чугуїв Вид на Чугуївське городище...JPG Флаг[d] Герб[d] Флаг[d] Герб[d] 49°50′07″ с. ш. 36°40′32″ в. д.HGЯO Страна Украина Область Харьковская Район Чугуевский Община Чугуевская городская Внутреннее деление Зачуговка, Осиновка, Башкировка, Преображенка, Успенка, Дружба (посёлок) История и география Основан 1533[1][2][3][4][5] — 1584[6] Первое упоминание Между 1540 и 1584 Прежние названия нет Город с 1780, затем с 1938 Площадь 12,8 км² Высота центра 96 м Часовой пояс UTC+2:00, летом UTC+3:00 Население Население 31 993[7] человек (2019) Катойконим чугуевцы, чугуевец Цифровые идентификаторы Телефонный код +380 5746 Почтовые индексы 63500-63509 Автомобильный код AX, КХ / 21 КОАТУУ 6312000000 Прочее Дата освобождения 11 августа 1943 Адрес горсовета г. Чугуев, ул. Староникольская, 35а chuguev-rada.gov.ua Чугуев на картеЧугуевЧугуев Чугуев на картеЧугуевЧугуев Чугуев на картеЧугуевЧугуев Commons-logo.svg Медиафайлы на Викискладе План Чугуева 1787 года Чугýев (укр. Чугýїв) — город в Харьковской области Украины. Является административным центром Чугуевского района. До 2020 года был городом областного подчинения, составлявшим Чугуевский городской совет, в который также входили сёла Клугино-Башкировка и Васильев Хутор. Расположен в 28 км к юго-востоку от Харькова, входит в Харьковскую агломерацию. Содержание Географическое положение Город Чугуев находится в 39 км от Харькова на правом берегу реки Северский Донец: выше по течению на расстоянии в 2 км расположен пгт Кочеток, ниже по течению на расстоянии в 4 км расположен пгт Эсхар, на противоположном берегу — пгт Малиновка и село Клугино-Башкировка. По городу протекает пересыхающая река Чуговка (правый приток Северского Донца). Через город проходят автомобильные дороги М-03, Т-2111 и Р-07. Рядом проходит железная дорога Харьков — Купянск, станция Чугуев. Этимология Город получил название от прежнего Чугуевского городища, находившегося на этом месте (возможно, названного по имени половецкого хана Чугая)[8]. Название, скорее всего, происходит от татарского слова «чуга», что означает узкий кафтан с короткими рукавами. Территория нынешнего Чугуева и называлась Чугой, что означало — тут живут люди, которые носят чугу.

История
Чугуево городище
Д. Багалей и Д. Миллер считали, что местность, где впоследствии был основан современный Чугуев, до XIII века принадлежала Переяславскому и Черниговскому княжествам, а на месте Чугуева в древности существовал город[8]. В московских документах XVI века упоминается Чугуевское либо Чугуево городище, как остатки («памятник»[9]) города, который существовал ещё до монгольского опустошения Руси.[9] А в указе царя Алексея Михайловича от 1647 года указывается, что «Чугуевские земли и разные участки веками принадлежат нашему Московскому государству». Чугуевское городище также упоминается в «Книге Большому Чертежу» 1627 года. Проведенными на Чугуевском городище археологическими исследованиями в 1996, 2005—2007, 2009 гг. было установлено что оно было создано в VIII—IX веках раннесредневековым населением салтово-маяцкой археологической культуры, существовавшей во времена зависимости от Хазарского каганата. Отмечены отдельные находки золотоордынского времени. Иные предполагаемые ранее теоретически культурные отложения (скифские, раннеславянские, древнерусские) на памятнике отсутствуют.[10]

Основание города Чугуев построен на высоком холме между реками Берёзовой (правым притоком Чуговки, ныне не существует), Чуговкой (правым притоком Донца) и Донцом. В историографии приводятся различные даты основания Чугуева: Построен по приказу царя Ивана Грозного[1][2][3][4] (то есть между 1533 (1530[5]) и 1584[11]) на правом, высоком, берегу Донца в 120 верстах ниже по течению от Белгорода[12]. Согласно В. Пассеку (ПАСЕКА НА УКРАИНСКИ - ПЧЕЛИН - 2020), тогда же, при Иване Грозном, Чугуев обнесли земляным валом[12]. Основан белгородским воеводой между 1584 и 1626 годом[13]. Согласно третьей, построен за государственный счёт тульским воеводой (1650—1651) князем П. И. Щетининым[14][15].

Согласно «Экстракту о слободских полках» (1734), Чугуевский острог (деревянная крепость) построен по приказанию царя Михаила Фёдоровича в 1638 году — за один сезон; согласно выражению XVII века, поселение, огородившись, таким образом стало городом[16].

XVII век

С 1630-х годов учреждается Чугуевское воеводство; одним из первых воевод стал князь Яков Петрович Волхонский[17]. В начале 1638 года, после подавления восстания в Речи Посполитой, оттуда в Белгород пришла партия православных переселенцев во главе с гетманом Яковом Острянином, определённая белгородским воеводой на жительство в Чугуев[8].

В грамоте Разрядного приказа тульскому воеводе от августа 1638 говорится, что пришедших с Острянином «велим устроить на Чугуеве городище всех в одном месте, и по вашей мысли в одном месте устроить их мочно, для того, как они будут блиско Муравске сакмы, и нашему делу чаять прибыльнее и от татарского приходу остерегательнее». Поселенцы покинули город через несколько лет, после мятежа и убийства Острянина в 1641 году[8].

1639 — построена крепость (острог): «построен в 147 (1639) году острогом дубовым стоячим с кровати и обломы и катки и с людницы; подле городовой стены с подошвы привалы обложены и насыпаны землёю». На протяжении городовой стены было 8 башен, всего «по мере около города, городовой стены и с башенными месты пять сот сажень». Башни назывались: Пречистенская с воротами, Наугольная, Средняя Брясловская, Наугольная проезжая, Наугольная, Пятницкая, Тайницкая Наугольная.[18] 1642 — в Чугуевскую крепость посланы 200 стрельцов. 1680 — именован как военное поселение. XVIII век В период правления Петра I, 28 февраля 1700 года, из городовых казаков, проживавших в Чугуеве, Орле, Курске, а также из принявших православие калмыков и татар были сформированы особые военные команды, которые 25 июля 1749 года были преобразованы в Чугуевский конный казачий полк. C 20 октября (ст.ст.) 1721 года по 1 сентября (ст.ст.) 1917 года в составе Российской империи. 1765 — Чугуев становится центром небольшого Чугуевского уезда Белгородской губернии Российской империи, переданного в 1779 году в Слободскую губернию. 2 сентября 1769 года из чугуевских казаков, не вступивших в конный полк, были сформированы: легкоконная команда (4 сотни) и полукоманда казаков Петербургского легиона. 1780 — присвоен статус города. В 1780 году составлен новый большой Чугуевский уезд (округ) — из старого Чугуевского уезда, части Салтовского уезда с Салтовом, Хотомлянского комиссарства, Печенежского комиссарства и части Балаклейского комиссарства (без Балаклеи, со Змиевым). В 1780—1797 — уездный город Харьковского наместничества. 1797 — уезд вместе с Чугуевом передан в Курскую губернию. XIX век В начале XIX века Чугуев становится центром восьми округов военных поселений, одним из которых была известная Малиновка (Харьковская область). 16 августа 1808 года из состава Чугуевского казачьего полка был сформирован регулярный Чугуевский 11-й уланский полк. 18 августа 1819 года в Чугуеве вспыхивает военно-поселенский бунт, жестоко подавленный А. Аракчеевым. За это А. С. Пушкин пишет на него эпиграмму, называя «Нероном в Чугуеве». В 1865 было учреждено Чугуевское пехотное юнкерское училище. XX век С 1 сентября (ст.ст.) по 25 октября (ст.ст.) 1917 года в составе Российской республики. 15 (28) декабря 1917 года отряд Красной гвардии под командованием Н. А. Ховрина без боя занял Чугуев, находившиеся в городе юнкера Чугуевского военного юнкерского училища сдали оружие[19]. Во время гражданской войны город занимали разные политические образования. В феврале — апреле 1918 года город входил в состав Харьковской губернии советской Донецко-Криворожской республики. После подписания Брестского мира, с 10(?) апреля 1918 по январь 1919 года (де-факто — по декабрь 1918) был оккупирован кайзеровскими войсками и входил составной частью в Украинскую державу гетмана П. П. Скоропадского. В течение полутора месяцев после отречения кайзера Германии, в связи с аннулированием Брестского мирного договора и выводом германских оккупационных войск, в самом конце декабря 1918 был занят РККА. В 20-х числах июня 1919 года был занят Добровольческой армией В. З. Май-Маевского и вошёл в состав образованной 25 июня 1919 Харьковской области Юга России. В середине декабря 1919 года Первая конная армия С. М. Будённого окончательно установила Советскую власть. C декабря 1922 года в составе Украинской Советской Социалистической Республики Союза Советских Социалистических Республик. 11 июня 1931 года началось издание местной газеты[20]. В ноябре 1935 года открыт Дом пионеров (с 1993 года — Дом детского и юношеского творчества)[21]. С мая 1938 в Чугуеве начало формироваться Чугуевское военное авиационное училище (специализировавшееся на подготовке лётчиков-истребителей)[22], с сентября 1938 года начали работу авиаремонтные мастерские училища. 10 августа 1938 года Чугуеву в очередной раз был присвоен статус города. 17 сентября 1941 года на аэродром Чугуевского авиаучилища прибыли части 15-й смешанной авиадивизии ВВС РККА, выведенные с фронта для ремонта авиатехники и замены авиадвигателей[23]. 16 — 18 октября 1941 года в Чугуев был перемещён Военный совет и часть аппарата фронтового управления Юго-Западного фронта (в городе был развёрнут командный пункт и действовал узел связи штаба ЮЗФ)[24]. 30 октября 1941 года советские органы и войска оставили город, который был оккупирован германскими войсками[25][26]. Для действий в тылу немецких войск был создан Чугуевский партизанский отряд, однако в связи со сложной обстановкой на фронте отряд длительное время был вынужден действовать на линии фронта, как подразделение, приданное регулярным частям РККА, а 26 ноября 1941 отряд участвовал в освобождении села Неелова[27]. Тем не менее, действовавшие в городе подпольщики в ноябре 1941 года сумели взорвать восстановленный немцами железнодорожный мост через реку Северный Донец и устроили взрыв на чугуевском аэродроме[28]. В середине июня 1942 года немецкое военное командование сформировало в районе Чугуева ударную группировку из семи дивизий 1-й танковой армии вермахта, которая 22 июня 1942 года перешла в наступление против войск Юго-Западного фронта[29]. 10 февраля 1943 года освобождён от германских войск советскими войсками Воронежского фронта в ходе Харьковской наступательной операции 2.02.-3.03.1943 года:[25] 3-й танковой армии (командующий Корзун, Павел Петрович) в составе: 12-го танкового корпуса (генерал-майор т/в Зинькович, Митрофан Иванович) в составе: 30-й тбр (подполковник Курист, Людвиг Иванович), 97-й тбр (полковник Потапов, Иван Тимофеевич), 106-й тбр (подполковник Красных, Иван Иванович), 13-й мсбр (подполковник Фесин, Иван Иванович); 62-й гв. сд (генерал-майор Зайцев, Георгий Михайлович). 15 марта 1943 года советские органы и войска оставили город, оккупированный германскими войсками.[25] Чугуевская авиабаза 11 августа 1943 года освобождён от германских войск войсками Степного фронта в ходе Белгородско-Харьковской наступательной операции:[25] 57-й армии в составе: 41-й гв. сд (полковник Цветков, Константин Николаевич) 64-го ск (генерал-майор Анашкин, Михаил Борисович)[30]. Ущерб Чугуева от немецкой оккупации 1941-43 годов составил 1 миллиард 379 миллионов советских рублей.. В 1966 году население составляло 23 000 человек. По состоянию на начало 1985 года, в городе действовали завод топливной аппаратуры, авиационный ремонтный завод, опытный завод прецизионного оборудования, завод «Гидрожелезобетон», завод строительных материалов; хлебозавод, молокозавод, мясной и мебельный комбинаты; участок промышленно-художественного объединения «Украина»; райсельхозтехника, райсельхозхимия; комбинат бытового обслуживания, 2 профессионально-технических училища, 7 общеобразовательных школ, музыкальная школа, спортивная школа, больница, поликлиника, Дом культуры, 2 клуба, 4 библиотеки и художественно-мемориальный музей И. Е. Репина[31]. Наиболее значимыми промышленными предприятиями города являлись завод топливной аппаратуры, авиационный ремонтный завод, завод прецизионного оборудования, мебельный комбинат и мясокомбинат[32]. В 1986 году в городе была построена и введена в эксплуатацию новая поликлиника[33]. Население До конца XVIII века население города было одним из самых крупных в наместничестве/губернии и составляло: в 1785 году — 9197 человек[1]; в 1788 году — 9185 человек[3][34]. в 1901 году — 12 975 человек[35] в 1959 году — 22 657 человек[36] в 1989 году — 36 543 человек[37] По переписи 2001 года население составляло 36 438 человек. Символика Нынешний герб Чугуева имеет более чем 260-летнюю историю. 21 сентября 1781 года существовавший до того герб города официально утвердила лично Императрица Всероссийская Екатерина II. Герб был утверждён в один день со всеми 15-ю гербами уездных городов и губернского центра Харьковского наместничества; в тот же день были утверждены и гербы соседнего Воронежского наместничества. Герб «старый», то есть исторический, и составлен задолго до своего утверждения. Впервые герб достоверно известен в 1752 году как герб на знамени Чугуевского полка, постоянно дислоцировавшегося в городе. Поскольку герб был утверждён до того, в Гербовник Щербатова 1775 года с полковыми гербами он не вошёл (туда вошли «старые» гербы других пяти полковых городов Слобожанщины: Ахтырки, Изюма, Острогожска, Сум и Харькова). Отличительной особенностью «старых» гербов являлось поле щита — с гербом только самого города (без герба наместничества/губернского центра в верхней части). Герб Чугуева состоит из трёх горизонтальных частей (полей). В верхнем, золотом, поле изображены две перекрещенные крестообразно серебряные сабли (рукоятками вниз). В среднем, красном, поле горизонтально расположены три серебристых полумесяца, повёрнутых рогами вверх («три серебряныя рогатыя луны»). В нижнем поле герба изображена на серебряном фоне подвешенная на горизонтальном шесте виноградная с листьями кисть, показывающая садоводство и изобилие винограда в окрестностях. (Из других городов губернии виноград изображён в гербе Изюма). Герб города с официальным описанием. 1781 Современный герб 1990-х годов Объекты социальной сферы Дошкольное образование: Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 1[38]. Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 3. Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 4. Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 8[39]. Чугуевское дошкольное учебное учреждение (ясли-сад) № 12[40]. Дошкольное подразделение Чугуевского УВК № 6. ДУЗ Радуга при ВЧ А0501. В 2013—2014 учебном году в городе функционируют 6 дошкольных учебных заведений и 1 дошкольное подразделение в составе УВК № 6, в них воспитывается 1195 дошкольников от 2 до 6 (7) лет[41]. Общее среднее образование включает 9 школ:[42]. Чугуевская ООШ I—III ступеней № 1 им. И. Ю. Репина[43]. Чугуевская ООШ I—III ступеней № 2[44]. Чугуевская ООШ I ступени № 3[45]. Чугуевская ООШ I—II ступеней № 4[46]. Чугуевская гимназия № 5[47]. Чугуевский УВК № 6 им. трижды Героя Советского Союза И. Н. Кожедуба[48]. Чугуевская ООШ І-ІІІ ступеней № 7[49]. Чугуевская СШ І-ІІІ ступеней № 8 с углубленным изучением иностранных языков[50]. Клугино-Башкировская ООШ І-ІІІ ступеней[51]. Внешкольное образование: Чугуевская детская художественная школа имени И. Е. Репина Чугуевский центр туризма и краеведения[52]. Чугуевский дом детского и юношеского творчества[53]. Чугуевская детско-юношеская спортивная школа. Музыкальная школа. Спорт В городе базируется футбольный клуб «Старт» (создан в 1954 году как футбольная команда, главным достижением клуба является победа в финале Кубка СССР среди КФК в 1961 году, одна из самой титулованных команд в регионе — дважды была обладателем и дважды полуфиналистом Кубка Украины среди КФК, много раз выигрывала Чемпионат Чугуевского района и Чемпионат Харьковской области по футболу). Религия Чугуевская икона «Успение Пресвятой Богородицы». XIX век Собор Покрова Пресвятой Богородицы[54]. Храм в честь иконы Божией Матери «Всех скорбящих Радость»[55]. Храм святых Царственных мучеников. Всехскорбященский храм (Осиновка). Рождество-Богородицкий храм. Николаевская часовня (каменная, Подол, трасса Харьков — Донбасс). Николаевская часовня (деревянная, Зачуговка). Города-партнеры Польша Старый Сонч — Польша Белоруссия Бобруйск — Белоруссия См. также Категория:Родившиеся в Чугуеве Характеристика уездного города Чугуева в «Описании Харьковского наместничества» 1788 года. Примечания ↑ Показывать компактно «Описания Харьковского наместничества конца XVIII века»: Описание Харьковского наместничества 1785 года. К: Наукова думка, 1991 Описание Харьковского наместничества 1787 года: «Чугуев». К: Наукова думка, 1991 Описание Харьковского наместничества 1788 года: «Чугуев». К: Наукова думка, 1991 Описание городов Харьковского наместничества 1796 года: «Чугуев». К: Наукова думка, 1991 Согласно Дополнениям АН УССР 1991 г. к «Описаниям Харьковского наместничества конца XVIII века»: не ранее 1530 года. Прим.34: Чугуев. — К.: Наукова думка, 1991. ISBN 5-12-002041-0 (укр.) Иван Грозный умер в 1584 году Чисельність наявного населення України на 1 січня 2019 року. Державна служба статистики України. Київ, 2019. стор.67 проф. Д. Багалей, Д. Миллер. Том первый (XVII-XVIII вв.) Глава 1: Основание города Харькова // История города Харькова за 250 лет его существования (с 1655-го по 1905-й год). Историческая монография. / Паровая типография и литография М.Зильберберг и С-вья. — 1-е изд. — Х.: Издательство Харьковскаго городского общественнаго управления, 1905. — Т. 1. — 568 с. — 11 000 (репринт 1993) экз. Филарет (Гумилевский). Историко-статистическое описание Харьковской епархии. Глава «Основание Чугуева».
Свистун Г.Є. Чугуївське городище: археологічні дослідження в 2009 р. / Г.Є.Свистун — Х.: Мачулін, 2010. — 100 с.: 63 іл.
Иоанн Грозный умер в 1584 году
В. В. Пассек. «Очерк истории Харьковской губернии» Книга Большому Чертежу. Редакция 1627 года. ЦГАДА, фонд 286, оп.2, дело 41.
Согласно Дополнениям АН УССР 1991 г. к «Описаниям Харьковского наместничества конца XVIII века». Прим.34: Чугуев. — К.: Наукова думка, 1991. ISBN 5-12-002041-0 (укр.)

Л. И. Мачулин. Основание Харькова: легенды, гипотезы, факты. — Харьков: Мачулин, 2008. — 96 с. — (Харьковская старина). — 1 000 экз. — ISBN 966-8768-17-5.

Филарет (Гумилевский). Историко-статистическое описание Харьковской епархии. Глава «Ново-Белгород» Филарет (Гумилевский). Историко-статистическое описание Харьковской епархии. Основание Чугуева История гражданской войны в СССР. том 3 (ноябрь 1917 г. — март 1919 г.). М., Госполитиздат, 1958. стр.68 № 3139.

Красная звезда // Летопись периодических и продолжающихся изданий СССР 1986—1990.

Часть 2. Газеты. М., «Книжная палата», 1994. стр.411 Чугуевский городской дом детского и юношеского творчества отмечает 70-летие // «Status Quo» (Харьков) от 11 ноября 2005 Л. А. Дубровин. Пикировщики. М., Воениздат, 1986. стр.9-10

Л. А. Дубровин. Пикировщики. М., Воениздат, 1986. стр.50-51 И. Х. Баграмян. Так начиналась война. М., Воениздат, 1971. стр.388-389 Справочник «Освобождение городов: Справочник по освобождению городов в период Великой Отечественной войны 1941—1945». М. Л. Дударенко, Ю. Г. Перечнев, В. Т. Елисеев и др. М.: Воениздат, 1985. 598 с.


Исаев А. В. От Дубно до Ростова. — М.: АСТ; Транзиткнига, 2004. Советские партизаны: из истории партизанского движения в годы Великой Отечественной войны / ред.-сост. В. Е. Быстров, ред. З. Н. Политов. М., Госполитиздат, 1961. стр.455


История Великой Отечественной войны Советского Союза, 1941—1945 (в шести томах). / редколл., П. Н. Поспелов и др. том 2. М., Воениздат, 1961. стр.131

История Великой Отечественной войны Советского Союза, 1941—1945 (в шести томах). / редколл., П. Н. Поспелов и др. том 2. М., Воениздат, 1961. стр.416

Сайт РККА. [url]http://rkka.ru]/url]
Архивная копия от 30 сентября 2018 на Wayback Machine. Чугуев // Украинская Советская Энциклопедия. том 12. Киев, «Украинская Советская энциклопедия», 1985. стр.283 Чугуев // Советский энциклопедический словарь. редколл., гл. ред. А. М. Прохоров. 4-е изд. М., «Советская энциклопедия», 1986. стр.1504 А. Я. Зинченко. Чугуев: путеводитель по городу. 2-е изд., пер. и доп. Харьков, «Прапор», 1990. стр.115 Описания Харьковского наместничества конца XVIII в. Описательно-статистические источники. — К.: Наукова думка, 1991. ISBN 5-12-002041-0 (укр.)

Чугуев // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. Всесоюзная перепись населения 1959 г. Всесоюзная перепись населения 1989 г.

Численность городского населения союзных республик, их территориальных единиц, городских поселений и городских районов по полу
Чугуевского дошкольного учебного заведения (ясли-сад) № 1.
Чугуевского дошкольного учебного заведения (ясли-сад) № 8.
Официальный сайт Чугуевского дошкольного учебного учреждения (ясли-сад) № 12.
Відділ освіти виконавчого комітету Чугуївської міської ради. Архивировано 11 сентября 2014 года.
Відділ освіти виконавчого комітету Чугуївської міської ради. Архивировано 10 сентября 2014 года. Официальный сайт Чугуевской ООШ I-III ступеней № 1 им. И. Ю. Репина.
Официальный сайт Чугуевской ООШ I-III ступеней № 2. Официальный сайт Чугуевской ООШ I-III ступеней № 3.
Официальный сайт Чугуевской ООШ I-II ступеней № 4.
Официальный сайт Чугуевской гимназии № 5. Официальный сайт Чугуевского УВК № 6 им. трижды Героя Советского Союза И.Н. Кожедуба.
Официальный сайт Чугуевской ООШ І-ІІІ ступеней № 7. Официальный сайт Чугуевской СШ І-ІІІ ступеней № 8 с углубленным изучением иностранных языков (недоступная ссылка — история ).
Официальный сайт Клугино-Башкировской ООШ І-ІІІ ступеней. Официальный сайт Чугуевского центра туризма и краеведения. Официальный сайт Чугуевского дома детского и юношеского творчества. Харьковская Епархия. Харьковская Епархия. Ссылки
О людях из Чугуева
Сайт Верховной рады Украины
Сайт Чугуевского городского совета
Сайт Чугуевской территориальной общины
Нормативный контроль GND: 7641815-7 • LCCN: n88009639 • VIAF: 137305909 • WorldCat VIAF: 137305909
Категории: Населённые пункты по алфавитуНаселённые пункты, основанные в 1584 годуНаселённые пункты Чугу-

ТОВА ВЕЧЕ СТАВА ВЕЩЕСТВЕНО ДОКАЗАТЕЛСТВО.
В БЛОКА ОТСРЕЩА НА ХОЛА в Младост, в блок 45, на бул. Сахаров, ЖИВЕЯТ УКРАИНЦИ, may be Russians or Bulgarians too, КОИТО СЕ РАДВАХА МНОГО НА ПАДАНЕТО НА САМОЛЕТА С АНСАМБЪЛА В СИРИЯ.
ДА ИМ Е ЧЕСТИТО!

Това вече е публикувано във Фейсбук, а на челна позиция излезе ЦРУ в съвместен клип с ФБР, както и Полицията на Израел.
Продължавайте в същия дух.
Никтея и агитка.
Не ми пречите.

_____________________
* Музеј умјетности Негев отворен је поново 2004, у кући која је служила као боравак гувернера области током Османске владавине, док је у Старом граду успостављан центар за умјетност за младе људе.

Године 2009, изграђен је нови информациони центар за туристе, Пролаз до Негева.[130]
Велика џамија у Биршеби
The Great Mosque of Beersheba in 1948
Велика џамија у Биршеби 1948.

Године 1906, током владавине Османског царства, саграђена је велика џамија Биршебе, уз помоћ донација прикупљаних од Бедуина у Негеву. Активно је коришћена за молитве све док град није пао под израелску власт 1948.[131]

Џамија је до 1953. коришћена као градска судница, а током 1950-их претворена је у археолошки музеј, а 1990-их је затворена због реновирања. Град је намјеравао да је претвори у археолошки сектор музеја Негев, који ће бити посвјећен јеврејској култури,[132] против чега су писали петицију Муслимани и Бедуинска заједница, тражећи да се џамија врати у употребу и да се дозволе молитве.[132] Град је одбио захтјев, уз образложење да активна џамија у срцу јеврејског града није могућа.[132]

Године 2011, Врховни суд правде у Израелу, дјелимично је прихватио петицију против града, прихватајући да се џамија претвори у музеј, али да буде посвјећена исламској култури, без дозволе за обављање молитви.[133]
Саобраћај
Пјешачки мост од жељезничке станице до Универзитета Бен Гурион.

Биршеба је средиште транспорта у јужном Израелу; нуди друмски, жељезнички и ваздушни саобраћај. Повезана је са Тел Авивом преко аутопута 40, другог највећег аутопута у Израелу, који пролази источно од града и познат је као „Биршеба бајпас“, због тога што нуди путницима са сјевера да путују на југ, избјегавајући пролазак кроз центар града. Од запада до истока, град је подијељен аутопутем 25, који иде до Ашкелона и појаса Газе на сјеверозападу и Димоне на истоку. Трећи аутопут — аутопут 60, повезује Биршебу са Јерусалимом и саобраћајницом Шокет, а пролази и поред Западне обале. На локалном нивоу, дуж града су изграђене саобраћајнице у облику прстена, које служе да се смање гужве у граду. Улица 406 иде од сјевера до југа града, пролазећи кроз градски центар.

Аутобуска компанија, Метродан Биршеба, почела је са радом 2003. године. До 2016, посједовала је 90 аутобуса и саобраћала на 19 линија, од којих већина полази са главне градске аутобуске станице.[134] Тим линијама су раније саобраћали градски аутобуси, познати као „Урбани аутобуски сервис Биршебе“. На дан 25. новембра 2016. године, компанија Дан Биршеба је преузела градски аутобуски саобраћај, док је компанија Метродан Биршеба угашена. Након што је преузела аутобуски саобраћај, компанија Дан Биршеба је увела електронски начин плаћања, што је уобичајено у Биршеби.[135] Аутобуски међуградски саобраћај из Биршебе врше компанија Еџер, Дан бадаром и Метрополитан.[136]

У граду постоје двије жељезничке станице. Стара, станица Сјеверни универзитет Биршеба, пролази поред Универзитета Бен Гурион и медицинског центра Сорока, док нова, Централна жељезничка станица Биршебе, пролази поред главне аутобуске станице. Између двије жељезничке станице, пруге се дијеле на два дијела и настављају до Димоне и Мртвог мора. Планирано је проширење до Елијата и Арада.[137]
Централна аутобуска станица у Биршеби.

Станица Сјеверни универзитет Биршеба је крајња станица воза који саобраћа из Димоне. Свим жељезничким станицама може да се приступи из Биршебе, преко трансфер станица у Тел Авиву и Лоду. До 2012, жељезничке станице до Биршебе имале су конфигурацију од по једне споре пруге, са оштрим кривинама и доста мјеста за укрштање, што ограничава брзину воза. Између 2004 и 2012, пруге су реновиране коришћењењем система поравнања, како би се избјегла укрштања и додата је по још једна пруга. Реконструкција је коштала 2.8 милијарди и значајно је смањен период путовања и повећан интензитет саобраћаја до и из Тел Авива, као и од Кирјат Моцкина до Биршебе.[138] Планирана је изградња система брзих пруга, од Биршебе до Тел Авива и Елијата.[139]

Дужи период постоји план за изградњу лаког шинског система, што је и уврштено у мастер план развоја града.[140] Уговор за изградњу потписан је 1998, али није спроведен. Године 2008, министар финансија Израела, објавио је да ће замрзнути изградњу пројекта лаког шинског система у Тел Авиву и умјесто тога започети изградњу у Биршеби, али ипак пројекат није реализован. Године 2014, градоначелник Биршебе, Рувик Данилович, изјавио је да ће лаки шински систем бити изграђен у граду.[141][142][143] Године 2017, министар саобраћаја Израела дао је дозволу Биршеби да започне са прелиминарним планом лаког шинског система.[144]
Спорт
Стадион Турнер.

Хапоел Биршеба наступа у Премијер лиги Израела, након промоције из другог ранга — Леумит лиге, у сезони 2008/09. Своје утакмице игра на стадиону Турнер. Хапоел је био првак Израела пет пута: 1975, 1976, 2016, 2017 и 2018, док је Куп освојио 1997. У граду постоје још два локална клуба, Макаби Биршеба, из четврти Неве Ној и ФК Биршеба из четврти Далет, који је насљедник угашеног клуба Беитар Аврам Биршеба.

У граду постоји и кошаркаши (ИМА ПРАВОПИСНА ГРЕШКА - ТРЯБВА ДА Е КОШАРКАШкИ- 2020) клуб — Хапоел Биршеба, који наступа у арени Конч, капацитета 3.000 мјеста.
Елија Вивиани, прије старта треће етапе Ђиро д’Италије 2018 у Биршеби.

Биршеба је постала национални шаховски центар Израела, захваљујући мигрантима из Совјетског савеза. У граду се налази више велемајстора него у било ком другом граду у свијету.[145]

Град је био домаћин Свјетског првенства у шаху 2005, а шах се учи у градским вртићима.
[146] Шаховски тим Израела је освојио сребрну медаљу на 38. Шаховској олимпијади 2008. године,[147] као и бронзану медаљу на 39. Олимпијади 2010. Елија Левант је основао шаховски клуб 1973.[148]

У граду се налази други највећи рвачки центар у Израелу, AMI школа рвања. Центар води Леонид Шулман и има отприлике 2.000 ученика, од којих су већина потомци миграната из Совјетског савеза. Макаби Биршеба има тим за рвање слободним стилом, док Хапоел Биршеба има тим за рвање грчко-римским стилом. На Свјетском првенству у рвању 2010, студенти школе AMI освојили су пет медаља.[149] Крикет се игра под надлежности Крикет асоцијације Израела. у граду се такође налази рагби клуб, чији су сениори и јуниори освојили неколико титула првака државе.[150] У граду се налази и тениски центар, који је отворен 1991. године и садржи осам терена. Такође, у граду се налази и неколико аеродрома који служе за ваздухопловно једриличарство.

Биршеба је била један од градова домаћина Ђиро д’Италије 2018, чији је старт био у Израелу, што је било први пут у историји да је Ђиро стартовао ван Европе. Биршеба је била домаћин треће етапе, до Елијата,[151] гдје је у спринту побиједио Елија Вивиани, испред Саше Модола и Сема Бенета.[152]
Еколошке награде

Године 2012, кружна стаза од 42 km за планинарење, која се простире око града, освојила је треће мјесто на годишњем такмичењу Европске саобраћајне асоцијације.[153]
Известни жители
ПОЗНАТИ СТАНОВНИЦИ
ИЛАН РАМОН, ПРВИ ИЗРАЕЛСКИ АСТРОНАУТ УМРО У КАТАСТРОФИ СПЕЈС-ШАТЛА КОЛУМБИЈА.

Орна Банај, глумица, комичарка и забављачица - актриса, комедиантка и лице, което развлича, забавлява публиката.
Елјанив Барда, фудбалер
Зехава Бен, пјевач
Авишај Браверман, професор и политичар на Универзитету Бен Гурион
Алмонг Сохен, фудбалер
Рувик Данилович - осми градоначелник Биршебе
Анат Драјгор, кошаркаш
Ели Алауфи, политичар
Ронит Елкабец, глумица - актриса
Велв Грин, канадско—америчко израелски научник и академик
Звика Хадар, комичар и водитељ
Боз Хус, професор кабале на Универзитету Бен Гурион
Рон Каплан, гимнастичар
Виктор Микхалевски, шаховски велемајстор - шахматен гросмайстор
Давид Накаче, професор
Давид Њумам, професор
Илан Рамон, први израелски астронаут, умро у Спејс-шатла Колумбија
Јехудит Равиц, пјевач - певец
Дан Тал, фудбалер - футболист
Ели Зизов, фудбалер
Зејев Зризи, други градоначелник Биршебе

Партнерски градови
Сестрински градови

Биршеба је у сестринским односима са 13 градова:[154]
Африка

Адис Абеба, Етиопија (од 2004)
Букаке, Обала Слоноваче[155] Превеждам: Бряг на слоновата кост

Азија

Себу, Филипини
Они, Грузија (од 2000)
Адана, Турска (од 2001)

Европа

Клуж-Напока, Румунија
Лион, Француска (од 1977)[156]
Ниш, Србија
Розенхајм, Њемачка
Вупертал, Њемачка (од 1977)

Сјеверна Америка

Монтреал, Канада
Сијетл, Сједињене Америчке Државе - СЪКРАЩЕНИЕТО Е САД - В ПРЕВОД НА БЪЛГАРСКИ И Т.Н. - СЕГА, СЕЙЧАС.
Винипег, Канада (од 1983)

Океанија

Парамата, Аустралија

Јужна Америка

Ла Плата, Аргентина

Референце

„Population in the Localities 2018" (XLS)”. cbs.gov.il. Israel Central Bureau of Statistics. 25. 8. 2019. Приступљено 27. 5. 2020.
Mildred Berman (1965). „The Evolution of Beersheba as an Urban Center”. Annals of the Association of American Geographers. 55 (2): 308—326. doi:10.1111/j.1467-8306.1965.tb00520.x.
Guide to Israel, Zev Vilnay, Hamakor Press, Jerusalem, 1972, pp.309–14
„Beersheba Masters Kings, Knights, Pawns”. [URL]latimes.com.[/URL] Los Angeles Times. 30. 1. 2005. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beersheva: Israel's emerging high-tech hub - Globes English”. globes.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„Genesis Chapter 21 ???????????”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020.
„Genesis Chapter 26 ???????????”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020.
„Genesis 21:22-34 New Revised Standard Version”. [url]biblegateway.com.[url] Приступљено 27. 5. 2020.
„Genesis 26:23-33”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020.
Genesis 21:22-34
Freedman, David Noel; Myers, Allen C. (2000). Eerdmans Dictionary of the Bible. William B. Eerdmans Publishing Company.
Genesis 26:23–33
Genesis 28:10–15
Genesis 46:1–7
Joshua 15:28
Joshua 19:2
I Samuel 8:2
I Samuel 14:48
I Samuel 15:2–9
I Kings 19:3
Amos 5:5
Amos 8:14
„Beer Sheva”. Jewishmag.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.
2 Kings 12:1
„Beersheba”. Jewishvirtuallibrary.org. 21. 10. 1948. Приступљено 27. 5. 2020.
Z., Herzog (1984). Beer-sheba II: The Early Iron Age Settlement. Institute of Archaeology, Tel Aviv University and Ramot Publishing Co. Tel Aviv.
„Be'er Sheva”. ynet encyclopedia.
Rapport, Arial. ????? ?? ???????: ?????? ????? ?????? ???. Open University of Israel. стр. 196—198.
The Origin of the Limes Palaestinae and the Major Phases in its Development. Studien zu den Militargrenzen Roms. 1967.
The Scripture Gazetteer: A Geographical, Historical, and Statistical Account of the Empires, Kingdoms, Countries, Provinces, Cities, Towns, Villages, Mountains, Valleys, Seas, Lakes, Rivers, &c Mentioned in the Old and New Testaments: Their Ancient History, Natural Productions, and Present State: with an Essay on the Importance and Advantage of the Study of Sacred Geography. 1. 1883. стр. 308.
„????? ??????? ??? ??? ????????”. Приступљено 27. 5. 2020.
„Salvage excavation In Ramot Nof, Be'er Sheva”. JSTOR 23457938.
Yitzhak, Reiter (2017). Contested Holy Places in Israel–Palestine: Sharing and Conflict Resolution. Taylor & Francis. стр. 209. ISBN 978-1-351-99885-7. Приступљено 27. 5. 2020.
Kressel, Gideon M.; Ben-David, Joseph (1996). „The Bedouin Market: the axis around which Beer-Sheva developed in the British Mandatory Period” (PDF). Nomadic Peoples. The Commission on Nomadic Peoples of the International Union of Anthropological and Ethnological Services (IUAES) (39): 3—28. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 03. 2016. Приступљено 27. 5. 2020.
Abu-Rabia, Aref (2001). A Bedouin Century: Education and Development among the Negev Tribes in the 20th century. Berghahn Books. Приступљено 27. 5. 2020.
Yasemin Avc? (2009). „The application of Tanzimat in the desert: The Bedouins and the creation of a new town in Southern Palestine (1860–1914)”. Middle Eastern Studies. 45 (6): 969—983. doi:10.1080/00263200903268728.
'Aref Abu-Rabi'a (2001). A Bedouin Century. Berghahn Books. стр. 8—10.
George L. Robinson (1901). „The Wells of Beersheba”. The Biblical World. 17 (4): 247—255. doi:10.1086/472788?Слободан приступ.
Palestine Exploration Fund, Quarterly Report for April 1901. стр. 100.
Gellner, Ernest (1995). Anthropology and Politics: Revolutions in the Sacred Grove. Basil Blackwell. стр. 212—228.
Alois Musil (1908). Arabia Petraea. 2. Wien. стр. 66. Приступљено 27. 5. 2020.
George L. Robinson (1908). „Beersheba Revisited”. The Biblical World. 31 (5): 322+327—335. doi:10.1086/474045?Слободан приступ.
Gerdos, Yehuda (1985). „Basis of Beersheba City Planning”. Ур.: Na'or, Mordechai. Settlement of the Negev, 1900–1960 (на језику: хебрејски). Jerusalem, Israel: Yad Yitzhak Ben-Zvi. стр. 167—177.
Rageb, Gideon (2013). Ottoman Town Planning in Late 19th and early 20th Century Palestine. 3rd International Geography Symposium. стр. 23—32.
Vilnai, Ze'ev (1969). „Be'er Sheva”. Ariel Encyclopedia (на језику: хебрејски). 1. Tel Aviv, Israel: Sifriyat HaSadeh. стр. 473—515.
Cotterell, Paul (1986). „Chapter 3”. The Railways of Palestine and Israel. Abingdon, UK: Tourret Publishing. стр. 14—31. ISBN 978-0-905878-04-1.
Biger, Gideon (1994). An Empire in the Holy Land: Historical Geography of the British Administration in Palestine, 1917–1929. St. Martin's Press, New York, Magnes Press, Jerusalem. стр. 23–24.
„Senate Debates: 60th Anniversary of the State of Israel”. 18. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020.
Medlicott, Jeanne (21. 4. 2015). „Beersheba Lighthorse Anzac diorama unveiled in Narooma”. Narooma News. Приступљено 27. 5. 2020.
Biger 1994, стр. 119.
Kark, Ruth; Frantzman, Seth J. (април 2012). „The Negev: Land, Settlement, the Bedouin and Ottoman and British Policy 1871–1948”. British Journal of Middle Eastern Studies.
J. B. Barron, ур. (1923). „Table V”. Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine. стр. 11.
E. Mills, ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine. стр. 7.
„United Nations Conciliation Commission for Palestine”. Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2014. Приступљено 27. 5. 2020.
United Nations Special Committee on Palestine, Report to the General Assembly. II. UNGA Resolution 181. 3. 9. 1947. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2015. Приступљено 27. 5. 2020.
Shapira, Anita (2015). Yigal Allon, Native Son: A Biography. University of Pennsy. стр. 239. ISBN 978-0-812-20343-1. Приступљено 27. 5. 2020.
Shapira 2015, стр. 245.
Morris, Benny. The Birth of the Palestinian Refugee Problem Revisited. Cambridge University Press. стр. 467.
Shapira, Anita (2007). Yigal Allon: Native Son. University of Pennsylvania Press. стр. 245. Приступљено 27. 5. 2020.
Alef, Abu-Rabia (2007). Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia,. ABC-CLIO. стр. 80. ISBN 978-1-576-07919-5. Приступљено 27. 5. 2020.
Simha, Flapan. „The Palestinian Exodus of 1948”. Journal of Palestine Studies. 16, No. 4 (Summer, 1987: 3—26. Приступљено 27. 5. 2020.
Benny, Morris (1987). The birth of the Palestinian refugee problem, 1947–1949. Cambridge University Press. стр. 245. ISBN 0-521-33028-9.
Zeev, Tzahor (1993). The 1949 Air Clash between the Israeli Air Force and the RAF. 28, No. 1. Journal of Contemporary History. стр. 75—101. Приступљено 27. 5. 2020.
„The Canadian Jewish Chronicle - Google News Archive Search”.
„Pittsburgh Post-Gazette - Google News Archive Search”.
Allouche, Jeremy. The Oriental Communities in Israel, 1948-2003. стр. 35. Приступљено 27. 5. 2020.
„How Sea of Immigrants Tamed the Negev Wilderness”.
„Jewish National Fund: Be'er Sheva River Park”. Jnf.org. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beit Eshel Park, Beersheba”. Blueprint Negev. Приступљено 27. 5. 2020.
„Jewish National Fund plants an emissary in the Bay area”. Jweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020.
„Negev Beersheba River park”. www.jnf.org. Приступљено 27. 5. 2020.
„Upwelling of Renewal”. Times of Israel. Приступљено 27. 5. 2020.
???? ?'??? ??? 8 July 2011 00:54 ????? ?: 23:15. „?????? ???? ?? ???? ???? – ????? ????? – ????”. Haaretz.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„mynet ??? ??? – ?????, ???? ??? ?? ???? ????”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2017. Приступљено 27. 5. 2020.
„????? – ??? ??? nrg – ...???? ?????: ?? ???? ?"? ???? ????”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„Skyscrapers dotting Tel Aviv landscape | j. the Jewish news weekly of Northern California”. Jweekly.com. 29. 3. 1996. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beersheba desert bloom”. globaltravelerusa.com. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 27. 5. 2020.
„Rambam Square 2, Beer Sheva”. IL /: Emporis.com. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020.
„All buildings | Buildings”. Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020.
„Rambam Square 2 | Buildings”. IL: Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020.
„skyscrapers | Buildings”. Emporis. Приступљено 27. 5. 2020.
„ynet ?????? ??? ?????: ????? ?????? ????? ??"? – ?????”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„Construction Boom Hits Beersheba”. YNET News. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beersheba opts for trees over urban sprawl – Israel Environment, Ynetnews”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beer Sheva to have population of 340,000 by 2030”. Globes. Приступљено 27. 5. 2020.
„64 ??????, ??? ????? ??? ?????? ??????, ?????? ????? ??????? ???? ???”. ?????. 20. 10. 1998. Приступљено 27. 5. 2020.
„Palestinian Bomber Kills Only Himself Near Israeli Bus Station”. New York Times. Приступљено 27. 5. 2020.
„????? – ??? ??????? nrg – ...???? ???? ????? ??? ?????”. Nrg.co.il. 31. 10. 2011. Приступљено 27. 5. 2020.
„ynet ???? ???? ????? "?? ?????? ?? ???? ?????" – ?????”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„????? – ??? ??????? nrg – ...???? ??????? ???? ???; ???”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„????? – ??? ??????? nrg – ...???? ????? ?????? ???????”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„????? ????-???: ???? ??? ????? ???? ????? | ?????? ???? | ?????”. Hageula.com. 27. 6. 2011. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2013. Приступљено 27. 5. 2020.
„??? ???: ????? ?????? ????? ??? "????? ?????" – ?????! ?????”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„?????? ??? ??? ????? ????? ??? ?????? ??? ??? – ?????! ?????”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„????10 – ???? ?????? ????? ???? ???: ??????? ????? ???? ????? ????? ???? ????? ????? ???? – ?????”. News.nana10.co.il. 17. 6. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.
„????? 2 – ???? ????? ????? ???? ???: ???? ???? ????? ?????”. Mako.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
Sterman, Adiv; Gross, Judah Ari. „TERRORIST OPENS FIRE AT BEERSHEBA BUS STATION, KILLS ONE, WOUNDS 11”. www.timesofisrael.com. Приступљено 27. 5. 2020.
„ISLAMIC JIHAD TERROR ATTACKS IN BEER SHEVA THWARTED”. BICOM. Приступљено 27. 5. 2020.
„i24NEWS”. www.i24news.tv. Приступљено 27. 5. 2020.
„??? ????”. ?????? ??? ???. Приступљено 27. 5. 2020.
Genesis 21:33
„The climate of Beer Sheva”. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020.
????, ???? (29. 3. 2010). „?? ???? ?????? ??? ?????? ???? ???? ????? ??? ??'????? ??????? ?????? ????? ?? ????? ??????”. Приступљено 27. 5. 2020 — преко TheMarker.
„Be'er Sheva rejoices after rare snowfall”. ynetnews.com. Приступљено 27. 5. 2020.
„Averages and Records for Beersheba (Precipitation, Temperature and Records [Excluding January and June] written in the page) between 1981 and 2000”. Israel Meteorological Service. август 2011. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2010. Приступљено 27. 5. 2020.
„Records Data for Israel (Data used only for January and June)”. Israel Meteorological Service. Приступљено 27. 5. 2020.
„Temperature average” (на језику: хебрејски). Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2013. Приступљено 27. 5. 2020.
„Precipitation average” (на језику: хебрејски). Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2011. Приступљено 27. 5. 2020.
„???? ????? ???? ???????? 2013” (PDF). Israel Meteorological Service]. 2013. стр. 11. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 1. 2016. Приступљено 27. 5. 2020.
„The Blueprint Negev and the Future of Israel | Jerusalem Post – Blogs”. Blogs.jpost.com. 18. 10. 2012. Приступљено 27. 5. 2020.
„?????? ??? ??? ?????; ????? – ?????? ?????? ?? ??? 2020”. Calcalist.co.il. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020.
„In first, Arab to run in Beersheba municipal elections”. maannews.net. Ma'an News Agency. 5. 9. 2013. Приступљено 27. 5. 2020.
„Localities, Population And Density Per Sq. Km. By Metropolitan Area” (PDF). Приступљено 27. 5. 2020.
„About Soroka University Medical Center”. hospitals.clalit.co.il.
„Dun's 100 2007 – Be'er-Sheva Municipality VP”. Duns100.dundb.co.il. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.
Bousso, Nimrod (24. 4. 2015). „Desert Storm: Be'er Sheva Rapidly Emerges as Global Cyber Center”. Ha'aretz. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beer-Sheva Municipality”. duns100.dunb.co.il. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.
Genesis / Bereishit 21:33
„Secular candidate elected Jerusalem mayor”. Enews20.com. 12. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.
Schiff, Ben (1. 11. 2018). „????: ??????? ???? ??? ???? ????? ???????”. Mynet Be'er Sheva (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020.
„technical college website”. Tcb.ac.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„school website”. Techni-bs.iscool.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„Magic Carpet: The Carpet-Style Patio Homes of Be'er Sheva”. Haaretz.com. Приступљено 27. 5. 2020.
Wolfson, Edi; Zivan, Zee (2017). Be'er-Sheva Tours and Trails. стр. 20.
„Sounds from the South”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2012. Приступљено 27. 5. 2020.
„h2g2 – Be'er Sheva, Israel – A4499625”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.
„The salons of the South – Haaretz – Israel News”. Haaretz. 24. 12. 2006. Приступљено 27. 5. 2020.[мртва веза]
„Blueprint for Beersheba”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020.
„Touch and feel the Negev”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020.
Lubliner, Elan (21. 2. 2009). „'Gateway' center aims to help the Negev bloom again”. Jerusalem Post. Around Israel. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2011. Приступљено 27. 5. 2020.
„IN LATEST ATTACK ON PALESTINIAN HERITAGE, ISRAEL REOPENS MUSEUM IN OLD MOSQUE”, Al Akhbar Newsletter, 22. 12. 2014, Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2017, Приступљено 27. 5. 2020
„WILL BE'ER SHEVA ALLOW MUSLIMS TO USE CITY'S ONLY MOSQUE? – Haaretz – Israel News”. Haaretz. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.
Curiel, Ilana (24. 7. 2011). „Beersheba mosque to become Islam museum”. Yediot Ahronot. Приступљено 27. 5. 2020.
„Transportation in the Negev”. Negev Information Center. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2008. Приступљено 27. 5. 2020.
„????? ???? ????? - ?? ??? ???”. www.danbr7.co.il. Приступљено 27. 5. 2020.
„Map of lines of the Metropoline company” (на језику: хебрејски). Metropoline. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2008. Приступљено 27. 5. 2020.
Hazelkorn, Shahar (17. 3. 2008). „Mofaz Decided: A Railway to Eilat Will Be Built”. Ynet (на језику: Hebrew). Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020.
Bocker, Ran (15. 7. 2012). „From Beersheva to Tel Aviv in 55 MInutes”. Ynet (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020.
„Eilat high speed rail line gets green line”. Airrailnews.com. 14,. 2.2013. Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2013. Приступљено 27. 5. 2020. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
„mynet ??? ??? – ???? ???? ?????? ?? ???? ??????”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2017. Приступљено 27. 5. 2020.
„???? ????? ????? ?????? ???? ??? ???? ??? - ?????”.
„"????? ???? ????? - ?? ??? ????? ???? ?????? ???, ????? ???" - Bizportal”. Приступљено 27. 5. 2020.
„Tel Aviv light rail project may be stopped in its tracks”. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beer-Sheva develops light rail plans”. 11. 7. 2017. Приступљено 27. 5. 2020.
Bekerman, Eitan (4. 9. 2006). „Chess masters set to compete in world blitz championship”. Haaretz. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2008. Приступљено 27. 5. 2020.
„World Team Championship in Beer Sheva, Israel”. World Chess Federation. 1. 11. 2005. Приступљено 27. 5. 2020.
Tzahor, Uri (26. 11. 2008). „Israel takes silver medal at Chess Olympiad”. Ynewnews.com. Приступљено 27. 5. 2020.
Gavin Rabinowitz (12. 12. 2004). „BEERSHEBA IS KING OF WORLD CHESS”. Jerusalem Post. стр. 4. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2011. Приступљено 27. 5. 2020.
„mynet ??? ??? – ??? ??? ?????? ????? ?? ????? ???????”. Mynet.co.il. Архивирано из оригинала на датум 06. 08. 2017. Приступљено 27. 5. 2020.
„??”. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2007. Приступљено 27. 5. 2020.
Ryan, Barry (18. 9. 2017). „Giro d'Italia 2018 will begin with Jerusalem individual time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020.
Cary, Tom (6. 5. 2018). „Elia Viviani claims second straight stage win at Giro d'Italia”. telegraph.co.uk. Приступљено 27. 5. 2020.
„Beersheba wins EU's green travel award”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020.
„International Relations of the City of Beersheba” (на језику: хебрејски). Beersheba Municipality. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2012. Приступљено 27. 5. 2020.
„Villes amies de Bouake” (на језику: француски). mairiebke.e-monsite.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2014. Приступљено 27. 5. 2020.

„Partner Cities of Lyon and Greater Lyon”. copyright 2008 Mairie de Lyon. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2009. Приступљено 27. 5. 2020.

Библиографија

Thareani-Sussely, Yifat (2007). „The 'Archaeology of the Days of Manasseh' Reconsidered in the Light of Evidence From The Beersheba Valley”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 69—77. doi:10.1179/003103207x194091.

Спољашње везе
Биршеба на Викимедијиној остави.

Биршеба туристички водич са Википутовања

Званични веб-сајт
Градски савјет Биршеба
Слике Биршебе са сајта flickr
Универзитет Бен Гурион
Биршеба: туристички водич
Биршеба – историјски чланак са католичке енциклопедије
Свијетли коњи нападају поново
Грађевине Израела Експанзија и архитектура Биршебе током 1960-их и 1970-ух
Шематски план Биршебе
Goodchild, Philip; Talbert, Andrew (2010). „Биршеба и Аврам”. Bibledex in Israel. Brady Haran for the University of Nottingham.
Tsagai Asamain, Конзерваторија Биршебе, Антиквитети Израела – Конзерваторија
Yardena Etgar and Ofer Cohen, Тел Биршеба: Систем резервоара подземне воде, Israel Антиквитети – Одсјек конзерваторије
Shauli Sela and Fuad Abu-Taa, Турска џамија и кућа управника, Israel Антиквитети – Одсјек конзерваторије
Преглед Западне Палестине, мапа 24: IAA, Wikimedia commons

Нормативна контрола Уреди на Википодацима

WorldCat VIAF: 136664807 LCCN: n82041200 GND: 4087062-5 BNF: cb12192458c (подаци) NKC: ge1033898

Категорије:

БИРШЕБАГРАДОВИ У ИЗРАЕЛУГРАДОВИ У ХЕБРЕЈСКОЈ БИБЛИЈИШАХ У ИЗРАЕЛУ

Мени за навигацију

Нисте пријављени
Разговор
Доприноси
Отворите налог
Пријавите се

Чланак
Разговор

Ћир./lat.

Читај
Уреди
Уреди извор
Историја

Претрага

Главна страна
Садржај
Радионица
Скорашње измене
Случајна страница

Интеракција

Помоћ
Трг
Актуелности
Контакт
Донације

Алатке

Шта води овамо
Сродне измене
Отпремите датотеку
Посебне странице
Трајан линк
Подаци о страници
Ставка на Википодацима
Цитирајте чланак

На другим пројектима

Викимедијина остава

Штампање/извоз

Преузмите (PDF)
Одштампајте

Други језици

???????
Български
Deutsch
English
?????
Русский
Turkce
????
??

Уреди везе

ОВА СТРАНИЦА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УРЕЂЕНА НА ДАТУМ 14. ЈУН 2020. У 06:25 Ч.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима
Мобилни приказ

Wikimedia Foundation
Powered by MediaWiki

LIR'URR;EKD ID F[LEJEKR L 'E,LEKF -- UFEJF FPKD'DLDQ 'E KS;D IJDJRR PD JSN - JFEIJJFLDKE ID JENKR NF,D \;FGE /R 'DIJ FJ JSN ID .RULLROR,DKR|
СТАНА ПО-ДОБРЕ - ИМА СИ ПРОГРАМИ ЗА ПРЕХВЪРЛЯНЕ ОТ ЛАТИНИЦА НА КИРИЛИЦА.
ОЦВЕТЯВАНЕ В ЧЕРВЕНО - НЯМА СТАТИИ ЗА ТЕЗИ ХОРА,ДОРИ ЗА ИЛАН РАМОН, ИМА ЛИНК САМО АЗ


КАТАСТРОФА СПЕЈС-ШАТЛА КОЛУМБИЈА
С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију
Иди на претрагу

Координате: 32°57?22?N 99°2?29?W
Катастрофа спејс-шатла Колумбија
frameless
Ознака лета STS-107
Време 08:59 EST (13:59 UTC)
Датум 1. фебруар 2003. год.; пре 17 година
Локација Код Тексаса и Луизијане
Узрок Оштећенa плоча из дебриса
Исход Забрана узлетања шатлова у наредних 29 месеци
Умрлих
Командир Рик Хазбенд
Пилот Вилијем Ц. Мекул
Командант за товар Мајкл П. Андерсон
Стручњак Калпана Чавла
Стручњак Дејвид М. Браун
Стручњак Лорен Кларк
Стручњак Илан Рамон
Упити Истражни одбор за несреће Колумбија

Катастрофа спејс-шатла Колумбија догодила се 1. фебруара 2003. године у 8:59 часова по локалном времену када се спејс-шатл Колумбија у потпуности распао и сагорео у Земљиној атмосфери, тиме убивши свих седам чланова посаде.

Ова катастрофа била је већ друга у оквиру Насиног програма Спејс-шатл, после Челенџера.

Након катастрофе, летови програма Спејс-шатл обустављени су на више од две године, као што су били и после катастрофе Челенџер. Изградња Међународне свемирске станице (ИСС) била је стопирана; станица се у потпуности ослањала на руску државну свемирску корпорацију Роскосмос током поновног снабдевања у трајању од 29 месеци, све док се летови програма нису наставили, почевши са STS-114.
Чланови посаде
Посада STC-107 октобра 2001. године. Слева надесно: Браун, Хазбенд, Кларк, Чавла, Андерсон, Мекул, Рамон

Командир Рик Даглас Хазбенд, астронаут, пилот, ожењен, отац двоје деце. Рођен је 12. јула 1957. у држави Тексас (САД). Имао је два лета, у свемиру провео 25,74 дана.
Вилијам Камерун Мекул, астронаут, пилот, техничар. Рођен 23. септембра 1961. у Калифорнији (САД). Имао је један свемирски лет. У свемиру провео 15,94 дана.
Мајкл Филип Андерсон, физичар, члан војске САД-а ожењен, рођен 25. децембра 1959. у Њу Јорку (САД). Имао је два лета у свемиру у коме је укупно проверено 24,77 дана.
Др Калпана Чавла, астронаут, свемирски инжењер удата, рођена 1. јула 1961. у Индији. Два пута је летеле у свемиру, у коме је била укупно 31,63 дана.
Дејвид Мекдавел Браун, астронаут, капетан морнарице САД-а, хирург, неожењен, рођен 16. априла 1956. у Вирџинији (САД). Имао један лет у свемир у коме је провео 15,94 дана
Лорел Блаир Салтон Кларк, астронаут, удата, једно дете. рођена 10. марта 1961. у Ајови (САД). Имала је један лет у свемир у коме је доказано 15,94 дана
ИЛАН РАМОН, ПРВИ ИЗРАЕЛСКИ АСТРОНАУТ, ПИЛОТ, ОЖЕЊЕН, ЧЕТВОРО ДЕЦЕ. РОЂЕН 20. ЈУНА 1954. У ИЗРАЕЛУ. ЈЕДАН ЛЕТ У СВЕМИР У КОМЕ ЈЕ ПРОВЕО 15,94 ДАНА.

Категорије:

Катастрофе2003.

Мени за навигацију

Нисте пријављени
Разговор
Доприноси
Отворите налог
Пријавите се

Чланак
Разговор

Ћир./lat.

Читај
Уреди
Уреди извор
Историја

Претрага

Главна страна
Садржај
Радионица
Скорашње измене
Случајна страница

Интеракција

Помоћ
Трг
Актуелности
Контакт
Донације

Алатке

Шта води овамо
Сродне измене
Отпремите датотеку
Посебне странице
Трајан линк
Подаци о страници
Ставка на Википодацима
Цитирајте чланак

На другим пројектима

Викимедијина остава

Штампање/извоз

Преузмите (PDF)
Одштампајте

Други језици

English
Espanol
??????
Portugues
Русский
Slovencina
Turkce
????
??

Уреди везе

ОВА СТРАНИЦА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УРЕЂЕНА НА ДАТУМ 6. АПРИЛ 2020. У 11:52 Ч.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима
Мобилни приказ

Wikimedia Foundation
Powered by MediaWiki

ИЛАН РАМОН, ПРВИ ИЗРАЕЛСКИ АСТРОНАУТ, ПИЛОТ, ОЖЕЊЕН, ЧЕТВОРО ДЕЦЕ. РОЂЕН 20. ЈУНА 1954. У ИЗРАЕЛУ.
ЈЕДАН ЛЕТ У СВЕМИР У КОМЕ ЈЕ ПРОВЕО 15,94 ДАНА.


Помоћ
Категорија:Катастрофе
С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Главни чланак за ову категорију је Катастрофа.
Катастрофе на Викимедијиној остави.
Поткатегорије

Приказане су 3 поткатегорије; укупно 3.
З

Здравствене катастрофе? (2 К, 7 С)

П

Природне катастрофе? (1 К, 32 С)

Ч

Чернобиљска катастрофа? (1 К, 8 С)

Странице у категорији „Катастрофе”

Следећих 14 страница је у овој категорији, од укупно 14.


Катастрофа

Б

Бопалска катастрофа

Е

Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.

И

Изливање нафте код Норилска
Инцидент на острву Три миље

К

КАТАСТРОФА НА ПОДМОРНИЦИ КУРСК
КАТАСТРОФА СПЕЈС-ШАТЛА КОЛУМБИЈА
Киштимска катастрофа

М

Medicinska katastrofa

Н

Несрећа у Сајано-Шушенској хидроелектрани

С

Сива слуз

Т

Теорија катастрофе
Топљење нуклеарног језгра

Ч

ЧЕРНОБИЉСКА КАТАСТРОФА

Категорије:

ИСТОРИЈА ПО ТЕМИСМРТ

САКРИВЕНА КАТЕГОРИЈА:

______________________
Appendix
***
www.youtube.com/watch?v=EJJcSUDmol4антитерорист. Редактирано от kkrekk на 03.12.20 04:59.

Редактирано от kkrekk на 03.12.20 05:00.

антитерорист.Редактирано от kkrekk на 03.12.20 06:10.

Редактирано от kkrekk на 03.12.20 06:12.



Цялата тема
ТемаАвторПубликувано
* can't post data kkrekk   02.12.20 06:13
. * Re: can't post data kkrekk   02.12.20 06:18
. * Re: can't post data kkrekk   02.12.20 11:09
. * *DELETED* kkrekk   02.12.20 22:46
. * posted data kkrekk   02.12.20 23:57
. * Re: posted data kkrekk   03.12.20 01:44
. * Re: can't post data kkrekk   03.12.20 04:17
. * Re: can't post data kkrekk   03.12.20 05:22
. * Re: can't post data kkrekk   03.12.20 06:44
. * Re: can't post data kkrekk   03.12.20 09:02
. * Re: can't post data kkrekk   03.12.20 12:34
. * Re: can't post data kkrekk   03.12.20 16:00
. * Re: can't post data kkrekk   03.12.20 22:11
. * Re: can't post data kkrekk   04.12.20 13:33
. * Re: can't post data kkrekk   04.12.20 15:05
. * I can post data 01.1.70 kkrekk   04.12.20 15:22
. * Re: can't post data kkrekk   05.12.20 11:10
. * Re: can't post data kkrekk   05.12.20 16:53
. * Re: can't post data kkrekk   05.12.20 16:56
. * Re: can't post data kkrekk   05.12.20 17:08
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 06:00
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:15
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:18
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:22
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 12:01
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 12:33
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 12:36
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 12:40
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:01
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:02
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:07
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:09
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 13:44
. * Re: can't post data kkrekk   06.12.20 19:10
. * Re: can't post data kkrekk   07.12.20 13:41
. * Re: can't post data kkrekk   07.12.20 13:55
. * Re: can't post data kkrekk   07.12.20 21:04
. * Re: can't post data kkrekk   07.12.20 21:31
. * Re: can't post data *DELETED* kkrekk   07.12.20 21:39
. * Re: can't post data kkrekk   07.12.20 22:16
. * can post data ** siropino   18.01.21 14:28
. * Re: can't post data kkrekk   07.12.20 22:24
. * Re: can't post data kkrekk   07.12.20 22:26
. * Re: can't post data kkrekk   10.12.20 05:24
. * Re: can't post data споделено във файла на ФБР kkrekk   10.12.20 20:40
. * Re: can't post data kkrekk   11.12.20 17:11
. * Re: can't post data kkrekk   11.12.20 17:13
. * Re: can't post data kkrekk   11.12.20 18:16
. * Re: can't post data kkrekk   11.12.20 22:31
. * Re: can't post data kkrekk   12.12.20 02:40
. * Re: can't post data kkrekk   12.12.20 02:54
. * Re: can't post data kkrekk   12.12.20 01:39
. * Re: can't post заради шизобан kkrekk   12.12.20 01:50
. * Re: can't post заради шизобан kkrekk   12.12.20 01:57
. * Re: can't post заради шизобан kkrekk   12.12.20 03:30
. * Re: can't post заради шизобан funy77   02.01.21 07:09
. * Re: can't post data funy77   02.01.21 14:10
. * Re: can't post data funy77   06.01.21 02:54
. * Re: can't post data funy77   06.01.21 02:56
. * can't and can post data funy77   07.01.21 22:26
. * І can post каквото си пожелая siropino   09.01.21 14:32
. * ПОДПИС: siropino   19.01.21 02:31
. * І can post Белене, ДАНС, ФБР, Петър ДъновЪ siropino   29.01.21 14:12
. * can't post data siropino   04.02.21 11:16
. * І can post data siropino   04.02.21 11:16
Клуб :  


Clubs.dir.bg е форум за дискусии. Dir.bg не носи отговорност за съдържанието и достоверността на публикуваните в дискусиите материали.

Никаква част от съдържанието на тази страница не може да бъде репродуцирана, записвана или предавана под каквато и да е форма или по какъвто и да е повод без писменото съгласие на Dir.bg
За Забележки, коментари и предложения ползвайте формата за Обратна връзка | Мобилна версия | Потребителско споразумение
© 2006-2024 Dir.bg Всички права запазени.