..Готово случајно упознао се Др. Гођевац неколицином од њих. То су били четници, који су, супротно својим земљацима, који су с пролећа долазили у Београд на рад, а у јесен се враћали кући, долазили да у Београду презиме, а с пролећа се враћали »на терен«, у борбу. У разговору с њима Др. Гођевац је сазнао за многе појединости у раду бугарских комитских чета и бугарске комитетске организације....
...ако су говорили Дру. Гођевцу његови нови познаници, Стојан Донски, Коча »Куршумче«, Михајло и војвода Каранфилевић. Др. Гођевац их је онда почео позивати и својој кући. Када су се они упознали с њим већ толико, да су га сматрали за доброг пријатеља они му се једнога дана обрате, тражећи и од њега прилог за Македонију. Он онда оде ђенералу Миловану Павловићу, тадашњем министру војном, који се сложио са Др. Гођевцем, да треба почети акцију, и, штавише, зажелео је и сам да види те људе. Али је Др. Гођевац имао муке, док их је обрлатио да пођу у министарство. Отишли су њих тројица; добили су три брзометке и муницију и отишли преко границе поново у чету. бугарску, наравно, јер српских још није било...

Съдържаниет е скрито
Влезте за да го видите