|
Ето пък какво пише в английския вариант на Уикито:
The custom in its modern state was created with the exposure to Christianity during the reign of Byzantine emperor Heraclius (610-641) or later at the time of the final Christianization of the Serbs during the rule of Basil I (867-886) by Thessaloniki missionaries Cyril and Methodius.
От тук пък четем следното:
Krsna slava kao pojam prvi put je zabeležena 1018. u Ohridu, četiri godine nakon propasti Samuilovog carstva, ali kao obred datira još iz vremena početaka pokrštavanja Južnih Slovena krajem VIII veka, za vladavine kneza Mutimira. Prvobitno je to bila hramovna slava crkve podignute u čast nekog svetitelja. Jedan vek kasnije, zahvaljujući hrišćanskim misionarima Ćirilu i Metodiju, kasnije njihovom učeniku i prvom slovenskom arhiepiskopu Klimentu, kao i devedesetšestorici njegovih učenika, koji su u pokrštavanju paganskih plemena pragmatično nudili hrišćanske svece kao supstitut kućnih bogova – zaštitnika porodice, bratstva i plemena, godišnja versko-porodična svetkovina dobila je koliko-toliko hrišćanska obeležja.
Въртят и сучат ама не могат и гък да кажат за българи и нещо българско. Когато са на кеф и опиянение всичко е сръбско, когато са на зор изведнъж всички сме южни славяни, при възможност с принизяване участието или въобще изключване на българите.
Нашето мнение дето си дал е по скоро скован опит за политическа коректност, който по скоро изрежда факти и събития в телеграфен стил, уж за да не се опитва да покаже страна. Типична наша позиция - ето ти библиографията, четио нашите и сръбските извори и се оправяй, и ние имаме пропаганда и насилие и те ... и толкоз.
Две неща само че избиха рибата:
Собрали се велика скупщина
у онова село Сан Стефано
седем краля и седем шаове
двамина по-малки князове
и дваисе царски височества
и за глава руски император
……………………………..
Тогай дума кралю - крал Милан:
Я си сакам старо отечество
от Кюстендил па по река Струма
до Витоша, до Сръбски Самоков
зад Совия, па до Побит камик
до там да е мое отечество. (Манолова-Николова Н., 1997; 173)
и топовното
Не случайно в литературата се изтъкват думите на командира на руските части, влезли в Трън през 1879 г.: “Трънци, трънци, вы болгарская Камчатка!” (Миронова С., 1971; 125).
|