Три добивки
Национализмот во политиката е како секс со курва. Жесток, возбудлив, ама брз, и утредента завршува со чувство на кривица
Македонија во Букурешт не доби покана за НАТО. Беше поразена од Грција, која успеа да наметне вето. Ја загубивме можноста.
Дали е така. Дали е баш така?
Патот до силна, стабилна држава со традиција и сојузници е долг. Подолг од нашите шест децении современо постоење. Имаме ние уште за табанање.
Јас сум убеден дека Македонија, после Букурешт, е во подобра позиција отколку пред самитот.
Прво, Македонија има покана. Одложена, и условена, но - покана има. Таа покана е депонирана во Брисел, и може да се добие секој момент, откако со Грција ќе потпишеме спогодба тие да не го оспоруваат нашето име.
Да, условот да ја подигнеме поканата е тежок, но поканата на наше име е изгласана во Букурешт. За наш прием нема да се одлучува на нов самит, кога по правило се одлучува за нови членки.
Условот е тежок, но го имавме и пред тоа. А немавме покана.
Ново е што веќе не размислуваме дали ќе добиеме покана од НАТО. Ние ја имаме. Сега е на ред да се реши најглупиот политички проблем кој Европа го имала во последниве сто години: каприцот на Грција да определува име на друга држава. Затоа што тие имале покраина со тоа име. Или, не било до имињата. Да не било до тоа - за потреби на некој трет да се придонесе до распад и поделба на државата Македонија. Ова ми е многу поверојатно.
Мотивите за ваков дипломатски скандал се многу поголеми. Никој не покажува заби кон Вашингтон ако нема голем, многу голем мотив и сојузник.
Грција во Букурешт одигра на ѓон кон Американците. Карманлис го посипа Буш со катран. Буш во средата наутро најави дека Македонија влегува во НАТО, но Караманлис вечерта му ја претвори во кошмар. Кошмар за претседателот на најсилната светска држава. На јавна сцена, еден американски претседател не можеше да одржи збор. И тоа на собир на кој Америте имаат најмногу инвестирано, пред шефови на држави од НАТО!
Таа бламажа на Буш дома нема да му ја простат. Инаетот на Карманалис, ни Буш ни Америте нема да го заборават. Во Атина тоа добро го знаат. Затоа, уште истата ноќ, грчката шефица на дипломатијата Бакојани се обиде да ја амортизира напнатоста. Но, без успех. Сега Караманлис и Бакојани изјавуваат дека не мора да го менуваме името со географски поим, туку само со било каква додавка. Ете, можело и така.
За да ја спаси својата влада од пад, поради демонстрации против новите пензиски закони, Караманлис заигра на тврд национализам. А национализмот во политиката е како секс со курва. Жесток, возбудлив, ама брз и утредента завршува со чувство на вина. Често и со полови болести.
Американските новинари, веќе во петокот, мајке му се наебаа на Караманлис, барајќи ја неговата глава пред американската јавна сцена.
Првите потези на одмазда ќе следат наскоро - со американска иницијатива за ревизија на човековите и малцински права во Грција. Одеднаш, светот ќе дознае дека Грција е примитивна, верска држава, како Иран. Единствена европска држава во која Црквата е дел од државниот систем. Дека не се признаваат малцинства... на што познатиот грчки национализам ќе се налепи како говедо на црвена шамија.
А после, се ќе биде техника до оној момент кога Карманлис ќе падне, а наследникот ќе мора да дојде, да падне на колена во Вашингтон, и да баци рака. Без оглед дали таа рака ќе биде на Буш, или на неговиот наследник.
Грција ги испука куршумите, а војната сеуште трае. Колку Америте го потценија овој спор за името кажува дека во исто време Грција, од САД и Турција, доби американски подарок: се урна ѕидот што го дели Кипар на Грчки и Турски. Караманлис возврати со јавна бламажа на Буш.
Сега позицијата на Грција, пред Европа и САД, е послаба отколку пред Букурешт. Заебанции од овој тип на Атина никој нема веќе да и толерира.
Македонската позиција пак, по Букурешт, е посилна.
Второ: Македонија во Букурешт доживеа досега невидена политичка промоција. Сите медуми во светот ја пренесоа македонската порака и апсурдот на грчката блокада. Македонија, како американски сојузник, доживеа респект.
На повидок ни е специјален договор за безбедност со САД, за кој можевме само да сонуваме. Таква привилегија имале само држави кои со децении докажувале соработка со Вашингтон. А ние едвај толку децении имаме држава.
Тоа е третиот бенефит, ќар од Букурешт.
Главниот бенефит е последниов. Груевски и Црвенковски во Букурешт и Загреб одиграа заедно до последна минута. Одиграа успешно. Затоа натпреварот и го завршивме со три бенефита за нас. По толку време, конечно Македонија има политичари кои знаат да се носат на големата, светска сцена.
Тимот што добива не се менува.
Пишува: Драган П. ЛАТАС
==========================================================
Ovaa statija e primer za porednoto promivanje na mozoci vo makedonskata presa so preinacuvanje na fakti, sozdavanje na lazni iluzii i otvoreni lagi.
Vreme e da se priznae deka ne stanuva zbor za ni eden benefit a za ogromna steta - koja e rezultat na kusovidnata politika ne samo na edna partija tuku na celiot politicki sistem vo Makedonija.
Preinacuvanjeto na fakti e toa deka svetskite mediumi grmnale za Makedonija. Vsusnost nasekade kade se komentirase za samitot se spomna samo formalno deka Makedonija e gubitnik dodeka Albanija i Hrvatska dobitnici... bez emocii, bez razsiruvanje na bujnata fantazija koja ja opsednuva dusata na Latas.
Toa deka Makedonija ja ceka nekakva pokana vo nekoe skafche vo Brisel e samo edna iluzija koja moze samo Latas da ja izmisli. Ne postoi nikakava pokana , nikade nitu vo Brisel nitu vo dzebot na Bush - tuku samo vo iluziite na gorespomnatiot novinar. So toa se aludira deka kolkusamo knap Makedonija se razminala od "uspehot" - koj vsusnost si e vistinski neuspeh.
Specijalniot dogovor za bezbednost so SAD e samo edna golema laga - Amerika ne samo sto voopsto ne e zainteresirana dirketno za bezbednosta na Makedonija - toa e rabota na Bugarija koja i onaka veke go brani vozdusniot makedonski prostor i ako sakate duri i na Grcija - koja samo da posaka ke ja pomine granicata da se proseta do Skopje ako zatreba - ne deka bi stanalo, no koga vekje zboruvame za opcii neka da go kazeme i toa.
Porakata koja bese upatena kon Makedonija od samitot e slednata: Makedonija ne moze da bide ostrov megju sosedite i da neguva nekakva izmislena ekvidistanca. Ekvidistancata e izraz na politicko slepilo kade makedonskata politika ne e sposobna da gi osoznae svoite politicki interesi. Makedonija treba da izvrsi golemi korekcii vo svojot politicki kurs i da bara vistinski dialog za resavanje kako na sporot okolu imeto so Grcija taka i so pocituvanje na coveskite prava na albanskoto "malcinstvo" vo Makedonija. Treba li da spomenuvame deka nezavisno od onaa politicka linija koja ja diktira Latas i koja se sledi navid bezpristrasno od negovite komentatori, postoi i druga politicka linija, poinakva od oficijalnata koja megjutoa se diskutira i razbrabotuva megju albanskite politicari i partii ?
Latas & Co. navistina li se tolku slepi vo svojata paranoja da ne pomisluvaat deka eden den Makedonija i makedonskite interesi mozat da bidat vo bliska idnina presentirani od albanski prvenci (nezavisno dali nekoj gi smetal za teroristi ili ne), koi ne samo sto ke najdat vednas resenie za sporot okolu imeto i identitetot tuku i sosema ke ja napustat politikata na ekvidistanza kon sosedite zastanuvajki na opredeleni prolalbansi politicki pozicii ... ?
Ne e li Bukureskiot samar tokmu predupreduvanje vo taa nasoka ?
Porakata e povekje od jasna - makedonskata politicka linija kako proevropska , pronatovska doziveja vo Bukurest celosen debakal. Makedonskiot prezident (narodno narekuvan predsedatel na lesovi) i negovata nomenklatura koja vidno ima golemi teskotii vo komunikaciite so svoite albanski kolegi, sledat i ponatamu eden kurs koj podestuva od vremeto na poslednite denovi na tretiot rajh. Sо povicite nie sme vo pravo i uste malku ke triumvirame - samo ja pokazuva itnata neophodnost od edna brza i korenna promena na politickata elita i soodvetno nejzinata linija ...
Dali za toa ke e potreben eden makedonski Graf von Starhemberg ili edno "sturmuvanje na zimskiot dvorec" po makedonski ke go pokaze vremeto.
Da bides denes bugarin vo R. Makedonija e prasanje na intelektualen predizvik.
|