|
„Od kako je ekzarhia ustanovlena svi pravoslavni Srbi u ovim kraevima trpe razne muke jer se i patriarshiia i ekzarhia trude da ovamoshni narod zadrze u svojoj vlasti. To nihovo otimanje naivishe stete podnosi nasem narodu. To ie sto mnogu nashi naibolie ljudi vishe puta pada po apsanama. Za to se mlogu otrichu patriarshiie i priznaiu ekzarhie koia zadobila na svoiu stranu samo time: shto nasem narodu praca uciteli bezplatno i sve skolske potrebe.
Pametnui ludi vide da ie sve to tudjo, i da ekzarhia ima nameru da sve nas pobugari, ali sta cemo kad je narod zedan da ima skole i ucitele. Tako ie ekzarhia pruzila svoi prst i u Dibarski okrug, te placa ucitelima u Varosh, u nasem selu, u Galicniku, i iosh u nekim drugim selima.
Podpisani staresina sela Lazaropole i zaiedno sa svoiim ucitelem, znamo da nash iezik nie bugarski iezik, da nashi obichaii nisu bugarski nego srpski i prema tome želimo, da se nasha deca uce na srpskom ieziku, Za to smo od uprave Prizdr. Bogoslovie tražili i dobili priličan broi srpskih kniga za nashu skolu, no da be se nasha zelja podpuno ispunila otvec ie nužno da i nas ucitel dobie platu, a docnie i svi ostali , koii sada ekzarhia placa, znaiu ipak da ie Sima A Igumanov ostavio svoie iman(j)e za prosvetu ovamoshneg nesheg naroda, mi se nadamo da ćete i nama to dobro učiniti i opredeliti nasem ucitelu platu i negovog fonda. Mislimo da i mi imamo na to pravo, kao i ostale opshtine, te da se i mi otresemo od tudjeg iezika, na kome smo morali do sada uciti.
Nashemu ucitelu bila ie godishna plata sheset i pet lire turske. Mi Vas molimo shto pre izvestite preko upravitlja Prizdr. Bogoslovie ocete li ovu nashu zelu i molbu priimiti, u toi nadi i ostaiemo sa naivecim postovanem.
1887 god, mart 8-i
u selo Lazaropole
(Pecat Sv Ve(lk)mch Georgi vo Lazaropole)
Vama pokorni:
Ikonom pop Kosto
Pa(pa) Serafim
Isak Iosifov
Iosif Radevic
ucitel Vasil A Ikonomovic
(Original AC, MID, PP f. II br 28/1887)
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
„Rodoljubivi gospodine!
Zelja je nasa ovaka:
Posto je varos Vranja pogranicna tacka izmedju;u Stare Srbije i Makedonije, posto je takoreci, nesem narodu vrata kroz koja ulazi i izlazi, namislili smo da obrazujemo jedan novcani fond pod imenom ”Sloveno Makedonski-Starosrpski komitet„. Ovom bice zadatak da vremenom
podigne i pomaze ustanak u tim krajevima. Gore imenovani komitet sastojice se od glavnih clanova koji us rodom iz Makedonije i Stare Srbije, a ostali primace se ma iz kojih Srpskih krajeva bio...
Veliki patriote Srpski!
Nasoj majci Kraljevini Srbiji necemo mnogo biti na dosadi, no samo ponizno joj se molimo, ko prvobitnoj klici oslobodjenja, kao provobitnom izvoru sviju blagodeti. Tu se ugasio zizak slobode Srpske Carevine, odatle poceo; tu je bio kraj našeg Carstva - odatle se pocelo siriti. Stoga joj se ponizno molimo da nam odobri opstanak u varosi Vranji, i svuda po Srbiji dozvoli da možemo skupljati dobrovoljni prilozi od naroda prekogranickog.
U nadi smo i ocekujemo blagoizvoljenje za ovo nase preduzece.
Cast nam je nazvati se najponiznijim
Predsedniku Ministarskog Soveta Ministru spoljnih poslova Gospodinu Jovanu Risticu.
26 jula 1887 god, Vranja
Ilija Dinovic meh iz Prilep
Ilija Popovic iz Velesa
Joan Divanis iz Ohrida
Kosta Nulkovic is Prilep
Dime Dzivla Prilepcanec
Djordji Hristic iz Veleza meh
Kuzman S Badzovic iz Krusheva Bitoljske Nahije, ucitelj
Konstantin Krstic nastojatelj Manastira Zeleznicka reka Sv Djorjde Bitoljske nahije
Sava Zivkovic trg iz Gilane
Andra Pavlovic Mehan iz Veleza
Jordan Velkovic predsednik opstine Surdulicke iz Veleza
Vasa Maksimovic trg iz Gilane
Jovan Pavlovic trg iz Gilane
Kosta Kalcic Trgovac
Maksim Simic meh iz Gilane ”
(Original. AIS, Zbirka Jovana Ristica Inv 12/629, XII/50
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
„Chesnjejsemu Gospodinu Ruvimu jeromonahu
Manastira Vis. Dechani.
Zitelji opstine Bashino-seoske vazda su do pre deset godina mladez svoju ucili u skoli svojoj na cisto srpskom jeziku, i odlikovali se time, sto nisu se nikad povodili za bugarskim propovednicima.
No od deset godina u srpskoj skoli Bashino - seoskoj predaje se na bugarskom jeziku , ne po volji zitelja vec na silu od nekoliko lica.
I ta na silu nauka sto se predaje u nasoj skoli na bugarskom jeziku mnogo staje nasu opstinu, a mi ne mozemo da se oslobodimo s toga, sto nemamo - kao vazda de pre deset godina - ucitelja srpskog.
Resismo se, da zamolimo G. Ruvima da na izvoli poslati slavenskog ucitelja, koji ce nasu mladez uciti na prirodno srpskoj a ne na neprirodnoj bugarskoj azbuci, koja za nas govor ne vredi, buduci nase rechi: sveca, djubre, i td.d. ne možemo bugarskom azbukom napisati.
U nadi da ce nam se molba uslisati ostajemo,
28 decembar 1887, Bashino selo
Vidio Rufim Serafimovic
Manastir V Dechane (Pecat turski od Dechane )
Ponizni zitelji opstine Bashino seoske:
Ando Dzimat
Manche Pulshor
Petar M Tashov
Andrea Vishnic
Kole Panov Diman
Gigo DZimrev
Nikola Micevic
Jovan Anevic
Joavan Dimanin
Lazo Mincic
Zafir Randjelovic
Risto Paple
Andria Eplun
Tosho Dimkovich Dushmorovich
Sazdo Dimov
Koce Dolev
(Diplomatski arhiv III, odelenje F. I 13/1887)”
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Georgi Babadzanovic i Vasil Teofilovic iz Ohrida u pismu Jovanu Risticu, predsedniku ministarskog saveta:
„ Gospodine Ministre, vama je vrlo dobro poznato, kako su nas Bugari preko njihovog Egzarha obmanjivali i obricali nam zlatna brda, a drzimo da znate i cijom je inicijativom ponikla bugarska propaganda u našim pitomim i krasnim predelima (sic! -sj) ali sta cemo mi ispod takve jake ruke, nismo smeli protiviti, ali kad Bugari mogu ovako da cine, i protivu nas i protivu svojih oslobodilaca, onda i mi ne mozemo, niti ocemo vise da služimo interesima Bugarske, i ovo do sada sto smo cinili cinili smo iz neznanja.
Gospodine Ministre, mi nemamo nista zajednicko sa Bugarima, i sve sto je kod nas, kaze nam samo smo Srpskog roda i porekla, a proklet bio po sto puta, ko nas navede, da se mesamo sa Bugarima.
Gospodine Ministre, mi jos nismo izgubili nadu, samo zavisi od vas, da sto pre pritecete u pomoć skolama i uciteljima, te da se suzbije bugarizam u nasim krajevima, a onda je srpska stvar postignuta.
Mi bismo svim srcem na ovome radili, dobeli bi nasu decu i zene ovde, te da se zavitla srpsko koli i po Macedoniji...
Da smo mucenici i iz dobrih porodica, kao i da istinu govorimo, potvrdice i nas zemljak G. Kosta A Shumenkovic trg. ovd. a zna nas i G. Milojko V Veselinovic cinovnik ovd. i urednik ”Srpstva„.
22 jula 1887 god.
Beograd
Najponizniji
Georgi Babadzanovic
Vasil Teofilovic ”
(Original. AIIS, zbirka Jovana Ristica 12/541, XII/10)
Редактирано от Bacил Иcтopиka на 12.12.07 10:23.
|
Петиции на Јужни Срби км Белград от 1887
