125 година од успостављања бугарско-руских односа



7. јула пре 125 година дипломата Александар Давидов уручио је своја акредитивна писма као императорски конзул Русије у Кнежевини Бугарској министру иностраних послова Марку Балабанову. Годину дана пре тога Бугарска је након Руско-турског рата 1877-78. године ослобођена петовековне османске владавине. Тиме су хиљадугодишњи односи између две земље ушли у своју савремену и најдинамичнију етапу која је била испуњена бројним драматичним обртима. Следи коментар историчара Константина Сабчева.

Истина је да су се убрзо после тога односи између ослободилаца Руса и ослобођених Бугара затегнули. Млади бугарски кнез Александар Батенберг и већина политичке елите дрзнули су да се супротставе вољи новог руског самодршца Александра Трећег. Тако је дошло до грубог руског мешања у унутрашње послове Бугарске – када је 9. августа 1886. г. детрониран кнез Александар Батенберг‚ а Русија је инспирисала завере и побуне. То је на крају крајева довело до прекида дипломатских односа између 2 земље 5. новембра исте године. Читавих 10 година Русија није признавала легитимност новоизабраног бугарског кнеза – Фердинанда Сакскобурготског. Тек 1896. г. бугарско-руски односи су обновљени када је последњи руски император Николај Трећи постао крштени кум бугарском престолонаследнику Борису кнезу Трновском. Почео је нови период у односима Софије и Санкт Петербурга. Закључен је низ привредних и политичких уговора‚ а Фердинанд је био чести гост руској императорској породици. Пошто је извукао одређене поуке из своје неадекватне политике 1885-86. године која је резултирала губљењем руског утицаја код нас‚ г. 1908. Санкт Петербург је подржао објављивање независности Бугарске /која је до тада још увек била вазална Османској империји кнежевина/. 1911-12. године Русија се активно залагала за стварање Балканског савеза између Бугарске‚ Србије‚ Грчке и Црне Горе који би био истовремено уперен против Османске империје и Аустро-Угарске. Недоследна политика Русије према Бугарској после Балканског рата 1912-13. г. који је вођен против Османске империје за ослобођење територија насељених првенствено хришћанским живљем‚ довела је до нових противречности између две земље. Управо због њих је 1. октобра 1915. г. Бугарска прешла на противничку страну у Првом светском рату. Руска амбасада у Софији остала је затворена скоро 19 година – све до јула 1934. г. када је амбасадор Совјетске Русије Фјодор Расколников уручио своја акредитивна писма цару Борису Трећем.

То не значи да су у том периоду бугарско-руски односи били потпуно замрзнути. Г. 1920. Бугарска је пружила азил руским емигрантима белогардистима‚ а онда је одобрила слање прехрамбених производа гладујућем становништву Поволжија у оквиру хуманитарне акције тадашње Заједнице народа којом је руководио Фритеф Нансен.

Нарочито занимљив је период бугарско-руских односа у Другом светском рату‚ наставља Константин Сабчев. Пошто су Берлин и Москва на почетку рата били у савезничким односима‚ исто се може рећи и за везе Софије и Москве. Немачком‚ али и совјетском подршком 1940. г. Бугарска је себи вратила Јужну Добруџу која је пре тога била припојена Румунији. Закључен је и бугарско-совјетски трговински уговор‚ руске спортске и културне делегације долазиле су у посету Софији. Међутим‚ покушај Москве да увуче Бугарску у своју сферу утицаја довео је до захлађивања бугарско-руских односа‚ нарочито након приступања Бугарске Тројном пакту.

Чак и нацистички режим у Берлину водио је рачуна о специјалним односима Бугарске и Русије и настојао да то искористи када је било потребно. Након избијања рата између Немачке и Совјетског савеза 22. јуна 1941. г.‚ једина земља Осовине која је сачувала своје дипломатске односе са Совјетским савезом била је управо Бугарска. Њена амбасада у Москви претворила се у резервну резиденцију за евентуалне тајне разговоре између две зараћене стране. Све до 5. септембра 1944. г. када је Совјетски савез формално објавио рат Бугарској да би могао својим трупама да уђе на њену територију и настави свој победоносни јуриш против немачке армије. Тиме је настао нови период у односима између 2 државе. Током 45 година Бугарска се претворила у сателит Москве – у оквиру СЕВ-а и Варшавског уговора.

Пад Берлинског зида довео је до квалитативно нових промена и у бугарско-руским односима‚ нарочито после распадања Совјетског савеза 1991-92. г. и конституисања Русије као самосталне државе. Ови су се односи постепено ослободили историјских и идеолошких наслага да би се данас претворили у равноправне односе између две суверене државе које поштују своја политичка опредељења"‚ каже у закључку Константин Сабчев.



Аутор: Константин Сабчев

Превела: Катарина Манолова