|
INTERVJU ZA VESNIKOT "AKROPOLIS", 1903:
- Bugarija napravila losa smetka ako misli da ne potcini. Nas edinstveno ne interesira nasata sloboda.
-
Komitetot ne e bugarski. I Grcija da sakase da ni pomogne ke ja prifatevme so celo srce
- Makedonec li si? Go prasuvam
- Da.
- I sledovatelno Grk.
- Za ova ne znam, mi odgovori, jas sum Makedonec
- Direkten naslednik na Aleksandar Veliki? Mu velam ironicno
- Da.
- I Aleksandar Makedonski sto bese, ve molam?
- Ne znam, no istorijata veli deka bil Grk.
- Togas i ti, kako negov naslednik, si Grk.
- Ne, mi odgovori.
- Znaci, togas go prasuvam pak, zosto koga veke ste Grk sakate da se oslobodite preku (so pomos) na Bugarija?
- Koja Bugarija, mislis na Komitetot?
- Da.
- Ti odgovaram deka Komitetot ne e bugarski i, vtoro, izgleda deka sme nakloneti kon Bugarija zatoa sto samo taa se pokazuva raspolozena da ni pomogne. I Grcija, ako go pravese istoto, }e ja prifatevme so celoto nase srce.
- Bugarskata zastita ja gledate samo povrsinski, Bugarija ne saka da ve oslobodi od turskoto ropstvo, tuku da ve (potcini) porobi.
- Hm! Ako Bugarija misli da ne pretvori vo nejzina provincija si napravila losa smetka. Inaku, nas ne ne interesira eto misli Bugarija, tuku obrnuvame vnimanie samo na slednovo: "Si ja postignuvame li celta"? Si ja dobivame li naeata sloboda? Ne ne interesira dali ke ne oslobodi Grcija ili Bugarija. Edinstveno sto moze da dobie sekoja edna od niv e samo nasa blagodarnost.
- Dobro, ako se oslobodite, sto sakate da bidete, avtonomija?
- Da, kako sto e vo Svajcarija, vo koja tri razlicni pleminja ziveat vo krajna harmonija i qubov.
- Da, no, znaete deka na takov nacin vrsite usluga na interesite na Panslavistickata Eterija, cij ogranok e i Komitetot?
- Kakva usluga vrsime?
- Kako sto se izjasni pogore Makedonija e grcka zemja, a ako sekoja grcka zemja bara da bide avtonomna togas doadja do oslabnuvanje na Grcija, a toa go bara Panslavistickata Eterija.
- Zosto go bara?
- Za eden den da ne porobi i nas i vas i zatoa saka da ne najde slabi za da go postigne toa polesno.
Karev za moment izgledase zamislen. Jas pobrzav da go prekinam molceweto.
- Zosto ne sakate da se obedinite so Grcija?
- Zatoa sto ako ne zeme Mora (Grcija) ke stane edna golema drzava i sledovatelno monarhija. Vo takov slucaj ke proizlezat mnogu zla -- prvo monarhijata i toa sto proizleguva od nea, a vtoro, Grcija ke ne natera da vojuvame so Bugarija, nesto sto (nie) ne go sakame.
- Vie sto sakate?
Mi ja pokaza kapata:
- Sakame republika.
- Demokratija i prijatelstvo so Bugarija?
- Ne samo so Bugarija, tuku so sekoj sto ke ni pomogne da se oslobodime.
- So Bugarija sakate da se obedinite?
- Ne! Ne!
- I ova vi go propoveda (uci) Komitetot?
- Da.
- Togas ovoj Komitet koj tolku mnogu se grizi za vasata nezavisnost zosto ne bara zastita od Grcija koja ima poveke dolnosti da ve oslobodi, tuku klonite kon varvarite?
- Da vi odgovoram vednas. Nie licime na covek koj padnal vo moreto i se naoga vo opasnost, sekoj moment da se udavi. E, ne mi velite, ve molam, ovoj covek za da se spasi ke se fati li za se sto ke najde vo toj moment pred sebe, duri i za zmija? Vo takva polozba sme nie, duri i Turcin da ni pruzi raka za spas ke ja grabnime so blagodarnost.
- No, grckite prvenci, svestenici i uciteli zosto gi ubivate koga nemate nisto posebno protiv nikoj?
- Ova se lagi. Komitetot ne ubiva samo Grci, tuku i Bugari i Srbi i Turci i sekogo koj predava.
- Ova se izgovori za grevovite, unistivte mnogu grcki patrioti zatoa sto ne davaa pari za vasiot Komitet.
- Ovie raboti gi izmisluvate vie Grcite kako i drugite.
- Koi drugi?
- Ete, tie vo Solun, postavivte vie luge da go napravat toa sto go napravija za da go ocrnite Komitetot (stanuva zbor za Solunskite atentati, b.m.).
Ne mozev da se vozdrzam i strasno se nasmeav sto predizvika ljubopitnost kaj sopstvenikot Tasku Kvata, koj mi se priblizi.
- Sto ti veli? Me prasa.
- Toa i toa.
- Hm! Ama kako ke se vidi deka e Bugarin debeloglavec, ako ne bese Bugarin ne ke kazuvase takvi zborovi, osobeno sega koga i zidovite imaat usi.
- Da, da ova sto vi go velam jas povtori Karev -- edno drvo koe ja probi zemjata i iznikna, zosto da ne go vadat site za da porasne?
- Da.
- Da, no znaete so sto go vadi Bugarija. So otrov na omraza kon grcizmot.
- Kako i da e ova vadenje (polevanje), ne osvezuva i ne natera da gi zavrtime grankite kon onaa strana kon koja, priznavame deka nisto ne ne povrzuva i da begame od vas so koi nemame ista krv i ista istorija; ova e na nekoj nacin protest protiv grckoto interesiranje (za nas).
- Ova sto go velis e rezultat na bugarskoto vadenje, zasto Grcija nikogas ne prestanala da ve poddrzuva i so pismenosta i so oruzje.
I pak Karev ne mi odgovori.
- I sega, po poslednite nastani sto mislite da pravite? - Go prasav. (se misli na t.n. Gornodzumajsko vostanie od esenta 1902 b.m.)
- Nisto drugo osven da ja prodolzime borbata.
- Da, no zar ne znaete deka zad taa borba se krie borba podla i necesna?
- Toa nas ne ne interesira, dovolno e da si ja postigneme nasata cel.
- Znaci i so ubistva?
- Stom se vrsat za dobroto na eden narod.
- Imate pravo kakvi uciteli imavte takvi lekcii naucivte...
Karev pak ne mi odgovori, samo stana i poleka trgna kon negovata soba, dodeka zad nego site gosti na hotelot na razni nacini gi komentiraa negovite zborovi.
S.T.Stam.
(Akropolis, br.7608, Biblioteka - Star Parlament)
|
"JAS SUM MAKEDONEC!"
