Re: cant post data / Горещи теми / Тероризъм

Публикувано във Фейсбук и в страницата на ЦРУ.

Много са смешни тези от квартал Младост... И от клубовете на дир.бг... Е как така се копира само прочитът за град Чугуев, , този текст се изгуби в моята персонална мишка син цвят, OPTICAL MOUSE ... With FCCStandarts... blue metallic color and black... АМИ няма как, ще се чисти къщата на части. Направо къртовски труд.

Закачих пердета в кухнята, едното всъщност не е перде, а някаква хавлиена кърпа за плаж, с палма откъм страната, обърната към другия блок… Смешки.
Постепенно събирам боклуците едновременно – и от моята стая и от кухнята. Иначе нали съм на вълна космос, совалки и разни такива. Че и Пер-никна всичкото отгоре. Та се сетих как на 12 април 2008 година чух по някакво Пернишко радио гадната новина за двама млади влюбени, които са се хвърлили от балкона на блок на улица Юри Гагарин… Гадно.

А, да, намерих адреса на хазяите в Тевата. Доколкото си спомняв съпругът беше някакъв началник на танкова бригада в Софийско, а съпругата му – страшно наплашена от някакви шамански изпълнения.

Тези хора просто избягаха от Перник. За да се спасят от дъновистите и от разни други сектанти. Които се съблираха и виеха в съседния апартамент ужасните си песни. От вратата смърдеше страшно, така че един ден побеснях и измих вратата и окачих на дръжката обезмирисител за автомобил. Елхичка.

Такова безредие е, че не мога да намеря плика на писмото с адреса, по бегли спомени блок 86, Тева. Обаче открих парче от албума на В.В.Путин с отвратителни снимки, което купих на майка за рожгзения ден и се проклех, защото да дам 70 лева за такава пародия и гавра, ами беше глупаво.

Но запазих най-важното парче – на което пише:
8 лет Президентом России 1 813 515 км, или 2 783 chаса в самолете
206 поездок по стране или 187 населенныx пунктов
189 визитов за границу

Все это, конечно не вместилось в альбом,
но есть еще 24 000 фотографий, видео- и документальный архив
двух президентских сроков Путина на мультимедийных дисках
в приложении

На това откъснато от албума парче има мой собственоръчен подпис и е положен откраднатият ми на два пъти печат: Валерия Полянова Преводач Булстат: 5402046339 Подписът е под печата

Преписах така, както е на листа. Купен в РКИЦ – по време на Президентството на Дм. Медведев

Кактои да е.

Това за родния град на Илан Рамон също е част от мое търсене по същата тема – КОСМОС и нещастия, сполетели космонавтите и астронавтите. Темата космос всъщност ми е хоби. Откакто съпругът на братовчедката на майка ми в град Чугуев, Украйна, чичо Иван, който беше началник на местното изтрезвително – на руски вытрезвитель, меднъж, много, до безпаметство пиян, се изпусна – проговорился се казва на руски, че Юри Гагарин е загинал по време на изпитателен полет в Украйна, където има военно градче край Чугуев, а също така военно летище.

Бил научил за това от един адски пиян „клиент на заведението, където пияниците се лекуват, докато не отзвучи махмурлукът и човекът не се върне към нормалното си работно състояние. Така че много отдавна изчетох Уикипедия и всичко, което намерих за град Чугуев, за неговата история – по бегли спомени там или е рисувал Иля Репин, или е имал дом там. Или дори това е родният му град. Същият Репин, с картината Бурлаки на Волге… Която я имаше във всички учебници по руски език.

Значи пияният навигатор от военното летище в Чугуев, който е съпровождал полета на първия космонавт на изтребителя, за който насипаха глупости и лъжи както Ванга - за някакви извънземни, които го били взели на НЛО-то си, а също така и съветските медии, са пълна измислица.

Защото по онова време, пък и сега, полетът се фиксира и ръководи от летището на излитане, което е секретен обект. Най-малкото.

Освен това става дума за ЮРИЙ ГАГАРИН.
За чий им е било да рискуват живота му в изпитателен полет, хайде да задам този въпрос... На онези, които вече са в пъкъла...

Пияният мъж, предполагам отдавна мъртвец - я препиване, я отравяне, я случайна катастрофа... е споделил, че Гагарин е псувал като каруцар до последен дъх всичко и всички. И Родину и их мать.

Защото както пък установих аз след много четене в интернет, причина за свмъртта е била небрежността на техническия персонал. Някаква тънкост - не съм пилот, но има начин да се намери - ако не е заличен отдавна - текстът с анализ на катастрофата в технически аспект.

Разхерметизиране на каблината на изтребителя.
Налягането го е убило.
В редултат на разхерметизирането.
Смътно си спомням нещо за някаква ръчка или педал,
несработил.
При опита да се катапултира...
На всичкото отгоре.

Така че всяка "мистерия" покрай катастрофите има прост и обикновен отговор: ЧОВЕШКИ ФАКТОР.

Чугуев Материал из Википедии — свободной энциклопедии Текущая версия страницы пока не проверялась опытными участниками и может значительно отличаться от версии, проверенной 15 января 2020; проверки требуют 18 правок. Перейти к навигацииПерейти к поиску У этого термина существуют и другие значения, см. Чугуев (значения). Город Чугуев укр. Чугуїв Вид на Чугуївське городище...JPG Флаг[d] Герб[d] Флаг[d] Герб[d] 49°50′07″ с. ш. 36°40′32″ в. д.HGЯO Страна Украина Область Харьковская Район Чугуевский Община Чугуевская городская Внутреннее деление Зачуговка, Осиновка, Башкировка, Преображенка, Успенка, Дружба (посёлок) История и география Основан 1533[1][2][3][4][5] — 1584[6] Первое упоминание Между 1540 и 1584 Прежние названия нет Город с 1780, затем с 1938 Площадь 12,8 км² Высота центра 96 м Часовой пояс UTC+2:00, летом UTC+3:00 Население Население 31 993[7] человек (2019) Катойконим чугуевцы, чугуевец Цифровые идентификаторы Телефонный код +380 5746 Почтовые индексы 63500-63509 Автомобильный код AX, КХ / 21 КОАТУУ 6312000000 Прочее Дата освобождения 11 августа 1943 Адрес горсовета г. Чугуев, ул. Староникольская, 35а chuguev-rada.gov.ua Чугуев на картеЧугуевЧугуев Чугуев на картеЧугуевЧугуев Чугуев на картеЧугуевЧугуев Commons-logo.svg Медиафайлы на Викискладе План Чугуева 1787 года Чугýев (укр. Чугýїв) — город в Харьковской области Украины. Является административным центром Чугуевского района. До 2020 года был городом областного подчинения, составлявшим Чугуевский городской совет, в который также входили сёла Клугино-Башкировка и Васильев Хутор. Расположен в 28 км к юго-востоку от Харькова, входит в Харьковскую агломерацию. Содержание Географическое положение Город Чугуев находится в 39 км от Харькова на правом берегу реки Северский Донец: выше по течению на расстоянии в 2 км расположен пгт Кочеток, ниже по течению на расстоянии в 4 км расположен пгт Эсхар, на противоположном берегу — пгт Малиновка и село Клугино-Башкировка. По городу протекает пересыхающая река Чуговка (правый приток Северского Донца). Через город проходят автомобильные дороги М-03, Т-2111 и Р-07. Рядом проходит железная дорога Харьков — Купянск, станция Чугуев. Этимология Город получил название от прежнего Чугуевского городища, находившегося на этом месте (возможно, названного по имени половецкого хана Чугая)[8]. Название, скорее всего, происходит от татарского слова «чуга», что означает узкий кафтан с короткими рукавами. Территория нынешнего Чугуева и называлась Чугой, что означало — тут живут люди, которые носят чугу. История Чугуево городище Д. Багалей и Д. Миллер считали, что местность, где впоследствии был основан современный Чугуев, до XIII века принадлежала Переяславскому и Черниговскому княжествам, а на месте Чугуева в древности существовал город[8]. В московских документах XVI века упоминается Чугуевское либо Чугуево городище, как остатки («памятник»[9]) города, который существовал ещё до монгольского опустошения Руси.[9] А в указе царя Алексея Михайловича от 1647 года указывается, что «Чугуевские земли и разные участки веками принадлежат нашему Московскому государству». Чугуевское городище также упоминается в «Книге Большому Чертежу» 1627 года. Проведенными на Чугуевском городище археологическими исследованиями в 1996, 2005—2007, 2009 гг. было установлено что оно было создано в VIII—IX веках раннесредневековым населением салтово-маяцкой археологической культуры, существовавшей во времена зависимости от Хазарского каганата. Отмечены отдельные находки золотоордынского времени. Иные предполагаемые ранее теоретически культурные отложения (скифские, раннеславянские, древнерусские) на памятнике отсутствуют.[10] Основание города Чугуев построен на высоком холме между реками Берёзовой (правым притоком Чуговки, ныне не существует), Чуговкой (правым притоком Донца) и Донцом. В историографии приводятся различные даты основания Чугуева: Построен по приказу царя Ивана Грозного[1][2][3][4] (то есть между 1533 (1530[5]) и 1584[11]) на правом, высоком, берегу Донца в 120 верстах ниже по течению от Белгорода[12]. Согласно В. Пассеку, тогда же, при Иване Грозном, Чугуев обнесли земляным валом[12]. Основан белгородским воеводой между 1584 и 1626 годом[13]. Согласно третьей, построен за государственный счёт тульским воеводой (1650—1651) князем П. И. Щетининым[14][15]. Согласно «Экстракту о слободских полках» (1734), Чугуевский острог (деревянная крепость) построен по приказанию царя Михаила Фёдоровича в 1638 году — за один сезон; согласно выражению XVII века, поселение, огородившись, таким образом стало городом[16]. XVII век С 1630-х годов учреждается Чугуевское воеводство; одним из первых воевод стал князь Яков Петрович Волхонский[17]. В начале 1638 года, после подавления восстания в Речи Посполитой, оттуда в Белгород пришла партия православных переселенцев во главе с гетманом Яковом Острянином, определённая белгородским воеводой на жительство в Чугуев[8]. В грамоте Разрядного приказа тульскому воеводе от августа 1638 говорится, что пришедших с Острянином «велим устроить на Чугуеве городище всех в одном месте, и по вашей мысли в одном месте устроить их мочно, для того, как они будут блиско Муравске сакмы, и нашему делу чаять прибыльнее и от татарского приходу остерегательнее». Поселенцы покинули город через несколько лет, после мятежа и убийства Острянина в 1641 году[8]. 1639 — построена крепость (острог): «построен в 147 (1639) году острогом дубовым стоячим с кровати и обломы и катки и с людницы; подле городовой стены с подошвы привалы обложены и насыпаны землёю». На протяжении городовой стены было 8 башен, всего «по мере около города, городовой стены и с башенными месты пять сот сажень». Башни назывались: Пречистенская с воротами, Наугольная, Средняя Брясловская, Наугольная проезжая, Наугольная, Пятницкая, Тайницкая Наугольная.[18] 1642 — в Чугуевскую крепость посланы 200 стрельцов. 1680 — именован как военное поселение. XVIII век В период правления Петра I, 28 февраля 1700 года, из городовых казаков, проживавших в Чугуеве, Орле, Курске, а также из принявших православие калмыков и татар были сформированы особые военные команды, которые 25 июля 1749 года были преобразованы в Чугуевский конный казачий полк. C 20 октября (ст.ст.) 1721 года по 1 сентября (ст.ст.) 1917 года в составе Российской империи. 1765 — Чугуев становится центром небольшого Чугуевского уезда Белгородской губернии Российской империи, переданного в 1779 году в Слободскую губернию. 2 сентября 1769 года из чугуевских казаков, не вступивших в конный полк, были сформированы: легкоконная команда (4 сотни) и полукоманда казаков Петербургского легиона. 1780 — присвоен статус города. В 1780 году составлен новый большой Чугуевский уезд (округ) — из старого Чугуевского уезда, части Салтовского уезда с Салтовом, Хотомлянского комиссарства, Печенежского комиссарства и части Балаклейского комиссарства (без Балаклеи, со Змиевым). В 1780—1797 — уездный город Харьковского наместничества. 1797 — уезд вместе с Чугуевом передан в Курскую губернию. XIX век В начале XIX века Чугуев становится центром восьми округов военных поселений, одним из которых была известная Малиновка (Харьковская область). 16 августа 1808 года из состава Чугуевского казачьего полка был сформирован регулярный Чугуевский 11-й уланский полк. 18 августа 1819 года в Чугуеве вспыхивает военно-поселенский бунт, жестоко подавленный А. Аракчеевым. За это А. С. Пушкин пишет на него эпиграмму, называя «Нероном в Чугуеве». В 1865 было учреждено Чугуевское пехотное юнкерское училище. XX век С 1 сентября (ст.ст.) по 25 октября (ст.ст.) 1917 года в составе Российской республики. 15 (28) декабря 1917 года отряд Красной гвардии под командованием Н. А. Ховрина без боя занял Чугуев, находившиеся в городе юнкера Чугуевского военного юнкерского училища сдали оружие[19]. Во время гражданской войны город занимали разные политические образования. В феврале — апреле 1918 года город входил в состав Харьковской губернии советской Донецко-Криворожской республики. После подписания Брестского мира, с 10(?) апреля 1918 по январь 1919 года (де-факто — по декабрь 1918) был оккупирован кайзеровскими войсками и входил составной частью в Украинскую державу гетмана П. П. Скоропадского. В течение полутора месяцев после отречения кайзера Германии, в связи с аннулированием Брестского мирного договора и выводом германских оккупационных войск, в самом конце декабря 1918 был занят РККА. В 20-х числах июня 1919 года был занят Добровольческой армией В. З. Май-Маевского и вошёл в состав образованной 25 июня 1919 Харьковской области Юга России. В середине декабря 1919 года Первая конная армия С. М. Будённого окончательно установила Советскую власть. C декабря 1922 года в составе Украинской Советской Социалистической Республики Союза Советских Социалистических Республик. 11 июня 1931 года началось издание местной газеты[20]. В ноябре 1935 года открыт Дом пионеров (с 1993 года — Дом детского и юношеского творчества)[21]. С мая 1938 в Чугуеве начало формироваться Чугуевское военное авиационное училище (специализировавшееся на подготовке лётчиков-истребителей)[22], с сентября 1938 года начали работу авиаремонтные мастерские училища. 10 августа 1938 года Чугуеву в очередной раз был присвоен статус города. 17 сентября 1941 года на аэродром Чугуевского авиаучилища прибыли части 15-й смешанной авиадивизии ВВС РККА, выведенные с фронта для ремонта авиатехники и замены авиадвигателей[23]. 16 — 18 октября 1941 года в Чугуев был перемещён Военный совет и часть аппарата фронтового управления Юго-Западного фронта (в городе был развёрнут командный пункт и действовал узел связи штаба ЮЗФ)[24]. 30 октября 1941 года советские органы и войска оставили город, который был оккупирован германскими войсками[25][26]. Для действий в тылу немецких войск был создан Чугуевский партизанский отряд, однако в связи со сложной обстановкой на фронте отряд длительное время был вынужден действовать на линии фронта, как подразделение, приданное регулярным частям РККА, а 26 ноября 1941 отряд участвовал в освобождении села Неелова[27]. Тем не менее, действовавшие в городе подпольщики в ноябре 1941 года сумели взорвать восстановленный немцами железнодорожный мост через реку Северный Донец и устроили взрыв на чугуевском аэродроме[28]. В середине июня 1942 года немецкое военное командование сформировало в районе Чугуева ударную группировку из семи дивизий 1-й танковой армии вермахта, которая 22 июня 1942 года перешла в наступление против войск Юго-Западного фронта[29]. 10 февраля 1943 года освобождён от германских войск советскими войсками Воронежского фронта в ходе Харьковской наступательной операции 2.02.-3.03.1943 года:[25] 3-й танковой армии (командующий Корзун, Павел Петрович) в составе: 12-го танкового корпуса (генерал-майор т/в Зинькович, Митрофан Иванович) в составе: 30-й тбр (подполковник Курист, Людвиг Иванович), 97-й тбр (полковник Потапов, Иван Тимофеевич), 106-й тбр (подполковник Красных, Иван Иванович), 13-й мсбр (подполковник Фесин, Иван Иванович); 62-й гв. сд (генерал-майор Зайцев, Георгий Михайлович). 15 марта 1943 года советские органы и войска оставили город, оккупированный германскими войсками.[25] Чугуевская авиабаза 11 августа 1943 года освобождён от германских войск войсками Степного фронта в ходе Белгородско-Харьковской наступательной операции:[25] 57-й армии в составе: 41-й гв. сд (полковник Цветков, Константин Николаевич) 64-го ск (генерал-майор Анашкин, Михаил Борисович)[30]. Ущерб Чугуева от немецкой оккупации 1941-43 годов составил 1 миллиард 379 миллионов советских рублей.. В 1966 году население составляло 23 000 человек. По состоянию на начало 1985 года, в городе действовали завод топливной аппаратуры, авиационный ремонтный завод, опытный завод прецизионного оборудования, завод «Гидрожелезобетон», завод строительных материалов; хлебозавод, молокозавод, мясной и мебельный комбинаты; участок промышленно-художественного объединения «Украина»; райсельхозтехника, райсельхозхимия; комбинат бытового обслуживания, 2 профессионально-технических училища, 7 общеобразовательных школ, музыкальная школа, спортивная школа, больница, поликлиника, Дом культуры, 2 клуба, 4 библиотеки и художественно-мемориальный музей И. Е. Репина[31]. Наиболее значимыми промышленными предприятиями города являлись завод топливной аппаратуры, авиационный ремонтный завод, завод прецизионного оборудования, мебельный комбинат и мясокомбинат[32]. В 1986 году в городе была построена и введена в эксплуатацию новая поликлиника[33]. Население До конца XVIII века население города было одним из самых крупных в наместничестве/губернии и составляло: в 1785 году — 9197 человек[1]; в 1788 году — 9185 человек[3][34]. в 1901 году — 12 975 человек[35] в 1959 году — 22 657 человек[36] в 1989 году — 36 543 человек[37] По переписи 2001 года население составляло 36 438 человек. Символика Нынешний герб Чугуева имеет более чем 260-летнюю историю. 21 сентября 1781 года существовавший до того герб города официально утвердила лично Императрица Всероссийская Екатерина II. Герб был утверждён в один день со всеми 15-ю гербами уездных городов и губернского центра Харьковского наместничества; в тот же день были утверждены и гербы соседнего Воронежского наместничества. Герб «старый», то есть исторический, и составлен задолго до своего утверждения. Впервые герб достоверно известен в 1752 году как герб на знамени Чугуевского полка, постоянно дислоцировавшегося в городе. Поскольку герб был утверждён до того, в Гербовник Щербатова 1775 года с полковыми гербами он не вошёл (туда вошли «старые» гербы других пяти полковых городов Слобожанщины: Ахтырки, Изюма, Острогожска, Сум и Харькова). Отличительной особенностью «старых» гербов являлось поле щита — с гербом только самого города (без герба наместничества/губернского центра в верхней части). Герб Чугуева состоит из трёх горизонтальных частей (полей). В верхнем, золотом, поле изображены две перекрещенные крестообразно серебряные сабли (рукоятками вниз). В среднем, красном, поле горизонтально расположены три серебристых полумесяца, повёрнутых рогами вверх («три серебряныя рогатыя луны»). В нижнем поле герба изображена на серебряном фоне подвешенная на горизонтальном шесте виноградная с листьями кисть, показывающая садоводство и изобилие винограда в окрестностях. (Из других городов губернии виноград изображён в гербе Изюма). Герб города с официальным описанием. 1781 Современный герб 1990-х годов Объекты социальной сферы Дошкольное образование: Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 1[38]. Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 3. Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 4. Чугуевское дошкольное учебное заведение (ясли-сад) № 8[39]. Чугуевское дошкольное учебное учреждение (ясли-сад) № 12[40]. Дошкольное подразделение Чугуевского УВК № 6. ДУЗ Радуга при ВЧ А0501. В 2013—2014 учебном году в городе функционируют 6 дошкольных учебных заведений и 1 дошкольное подразделение в составе УВК № 6, в них воспитывается 1195 дошкольников от 2 до 6 (7) лет[41]. Общее среднее образование включает 9 школ:[42]. Чугуевская ООШ I—III ступеней № 1 им. И. Ю. Репина[43]. Чугуевская ООШ I—III ступеней № 2[44]. Чугуевская ООШ I ступени № 3[45]. Чугуевская ООШ I—II ступеней № 4[46]. Чугуевская гимназия № 5[47]. Чугуевский УВК № 6 им. трижды Героя Советского Союза И. Н. Кожедуба[48]. Чугуевская ООШ І-ІІІ ступеней № 7[49]. Чугуевская СШ І-ІІІ ступеней № 8 с углубленным изучением иностранных языков[50]. Клугино-Башкировская ООШ І-ІІІ ступеней[51]. Внешкольное образование: Чугуевская детская художественная школа имени И. Е. Репина Чугуевский центр туризма и краеведения[52]. Чугуевский дом детского и юношеского творчества[53]. Чугуевская детско-юношеская спортивная школа. Музыкальная школа. Спорт В городе базируется футбольный клуб «Старт» (создан в 1954 году как футбольная команда, главным достижением клуба является победа в финале Кубка СССР среди КФК в 1961 году, одна из самой титулованных команд в регионе — дважды была обладателем и дважды полуфиналистом Кубка Украины среди КФК, много раз выигрывала Чемпионат Чугуевского района и Чемпионат Харьковской области по футболу). Религия Чугуевская икона «Успение Пресвятой Богородицы». XIX век Собор Покрова Пресвятой Богородицы[54]. Храм в честь иконы Божией Матери «Всех скорбящих Радость»[55]. Храм святых Царственных мучеников. Всехскорбященский храм (Осиновка). Рождество-Богородицкий храм. Николаевская часовня (каменная, Подол, трасса Харьков — Донбасс). Николаевская часовня (деревянная, Зачуговка). Города-партнеры Польша Старый Сонч — Польша Белоруссия Бобруйск — Белоруссия См. также Категория:Родившиеся в Чугуеве Характеристика уездного города Чугуева в «Описании Харьковского наместничества» 1788 года. Примечания ↑ Показывать компактно «Описания Харьковского наместничества конца XVIII века»: Описание Харьковского наместничества 1785 года. К: Наукова думка, 1991 Описание Харьковского наместничества 1787 года: «Чугуев». К: Наукова думка, 1991 Описание Харьковского наместничества 1788 года: «Чугуев». К: Наукова думка, 1991 Описание городов Харьковского наместничества 1796 года: «Чугуев». К: Наукова думка, 1991 Согласно Дополнениям АН УССР 1991 г. к «Описаниям Харьковского наместничества конца XVIII века»: не ранее 1530 года. Прим.34: Чугуев. — К.: Наукова думка, 1991. ISBN 5-12-002041-0 (укр.) Иван Грозный умер в 1584 году Чисельність наявного населення України на 1 січня 2019 року. Державна служба статистики України. Київ, 2019. стор.67 проф. Д. Багалей, Д. Миллер. Том первый (XVII-XVIII вв.) Глава 1: Основание города Харькова // История города Харькова за 250 лет его существования (с 1655-го по 1905-й год). Историческая монография. / Паровая типография и литография М.Зильберберг и С-вья. — 1-е изд. — Х.: Издательство Харьковскаго городского общественнаго управления, 1905. — Т. 1. — 568 с. — 11 000 (репринт 1993) экз. Филарет (Гумилевский). Историко-статистическое описание Харьковской епархии. Глава «Основание Чугуева». Свистун Г.Є. Чугуївське городище: археологічні дослідження в 2009 р. / Г.Є.Свистун — Х.: Мачулін, 2010. — 100 с.: 63 іл. Иоанн Грозный умер в 1584 году В. В. Пассек. «Очерк истории Харьковской губернии» Книга Большому Чертежу. Редакция 1627 года. ЦГАДА, фонд 286, оп.2, дело 41. Согласно Дополнениям АН УССР 1991 г. к «Описаниям Харьковского наместничества конца XVIII века». Прим.34: Чугуев. — К.: Наукова думка, 1991. ISBN 5-12-002041-0 (укр.) Л. И. Мачулин. Основание Харькова: легенды, гипотезы, факты. — Харьков: Мачулин, 2008. — 96 с. — (Харьковская старина). — 1 000 экз. — ISBN 966-8768-17-5. Филарет (Гумилевский). Историко-статистическое описание Харьковской епархии. Глава «Ново-Белгород» Филарет (Гумилевский). Историко-статистическое описание Харьковской епархии. Основание Чугуева История гражданской войны в СССР. том 3 (ноябрь 1917 г. — март 1919 г.). М., Госполитиздат, 1958. стр.68 № 3139. Красная звезда // Летопись периодических и продолжающихся изданий СССР 1986—1990. Часть 2. Газеты. М., «Книжная палата», 1994. стр.411 Чугуевский городской дом детского и юношеского творчества отмечает 70-летие // «Status Quo» (Харьков) от 11 ноября 2005 Л. А. Дубровин. Пикировщики. М., Воениздат, 1986. стр.9-10 Л. А. Дубровин. Пикировщики. М., Воениздат, 1986. стр.50-51 И. Х. Баграмян. Так начиналась война. М., Воениздат, 1971. стр.388-389 Справочник «Освобождение городов: Справочник по освобождению городов в период Великой Отечественной войны 1941—1945». М. Л. Дударенко, Ю. Г. Перечнев, В. Т. Елисеев и др. М.: Воениздат, 1985. 598 с. Исаев А. В. От Дубно до Ростова. — М.: АСТ; Транзиткнига, 2004. Советские партизаны: из истории партизанского движения в годы Великой Отечественной войны / ред.-сост. В. Е. Быстров, ред. З. Н. Политов. М., Госполитиздат, 1961. стр.455 История Великой Отечественной войны Советского Союза, 1941—1945 (в шести томах). / редколл., П. Н. Поспелов и др. том 2. М., Воениздат, 1961. стр.131 История Великой Отечественной войны Советского Союза, 1941—1945 (в шести томах). / редколл., П. Н. Поспелов и др. том 2. М., Воениздат, 1961. стр.416 Сайт РККА. http://rkka.ru Архивная копия от 30 сентября 2018 на Wayback Machine. Чугуев // Украинская Советская Энциклопедия. том 12. Киев, «Украинская Советская энциклопедия», 1985. стр.283 Чугуев // Советский энциклопедический словарь. редколл., гл. ред. А. М. Прохоров. 4-е изд. М., «Советская энциклопедия», 1986. стр.1504 А. Я. Зинченко. Чугуев: путеводитель по городу. 2-е изд., пер. и доп. Харьков, «Прапор», 1990. стр.115 Описания Харьковского наместничества конца XVIII в. Описательно-статистические источники. — К.: Наукова думка, 1991. ISBN 5-12-002041-0 (укр.) Чугуев // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. Всесоюзная перепись населения 1959 г. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность городского населения союзных республик, их территориальных единиц, городских поселений и городских районов по полу Чугуевского дошкольного учебного заведения (ясли-сад) № 1. Чугуевского дошкольного учебного заведения (ясли-сад) № 8. Официальный сайт Чугуевского дошкольного учебного учреждения (ясли-сад) № 12. Відділ освіти виконавчого комітету Чугуївської міської ради. Архивировано 11 сентября 2014 года. Відділ освіти виконавчого комітету Чугуївської міської ради. Архивировано 10 сентября 2014 года. Официальный сайт Чугуевской ООШ I-III ступеней № 1 им. И. Ю. Репина. Официальный сайт Чугуевской ООШ I-III ступеней № 2. Официальный сайт Чугуевской ООШ I-III ступеней № 3. Официальный сайт Чугуевской ООШ I-II ступеней № 4. Официальный сайт Чугуевской гимназии № 5. Официальный сайт Чугуевского УВК № 6 им. трижды Героя Советского Союза И.Н. Кожедуба. Официальный сайт Чугуевской ООШ І-ІІІ ступеней № 7. Официальный сайт Чугуевской СШ І-ІІІ ступеней № 8 с углубленным изучением иностранных языков (недоступная ссылка — история ). Официальный сайт Клугино-Башкировской ООШ І-ІІІ ступеней. Официальный сайт Чугуевского центра туризма и краеведения. Официальный сайт Чугуевского дома детского и юношеского творчества. Харьковская Епархия. Харьковская Епархия. Ссылки О людях из Чугуева Сайт Верховной рады Украины Сайт Чугуевского городского совета Сайт Чугуевской территориальной общины Хлебников. История 32-го драгунского Чугуевского ея величества полка Сайт Художественно-мемориального музея И. Е. Репина в г. Чугуеве (недоступная ссылка). Архивировано 29 сентября 2008 года. Сайт торговой площадки ЧБ | Чугуев-Брокер Официальный сайт Чугуевской Центральной Районной Больницы им. Н. И. Кононенко [скрыть]⛭ Харьковская область Районы БогодуховскийИзюмскийКрасноградскийКупянскийЛозовский (Лозовской)ХарьковскийЧугуевский Флаг Харьковской области Герб Харьковской области Города БалаклеяБарвенковоБогодуховВалкиВолчанскДергачиЗмиёвИзюмКрасноградКупянскЛозоваяЛюботинМерефаПервомайскийПивденное (Южное)ХарьковЧугуев Пгт АндреевкаБабаиБезлюдовкаБелый КолодезьБерезовкаБлизнюкиБоркиБороваяБудыВасищевоВведенкаВеликий БурлукВильчаВысокийГутыДвуречнаяДонецЗачепиловкаЗидькиЗолочевКазачья ЛопаньКегичёвкаКовшаровкаКовягиКоломакКонстантиновкаКоротычКочетокКраснокутскКраснопавловкаКулиничиКупянск-УзловойМалая ДаниловкаМалиновкаМанченкиНовая ВодолагаНовопокровкаОльшаныОрелькаОльховкаПанютиноПересечноеПесочинПеченегиПокотиловкаПриколотноеПрудянкаРоганьСавинцыСахновщинаСлатиноСлобожанское (Змиёвский район)Слобожанское (Кегичёвский район)СолоницевкаСтарый МерчикСтарый СалтовУтковкаХорошевоЧкаловскоеШаровкаШевченковоЭсхар Упразднённые районы БалаклейскийБарвенковскийБлизнюковскийБоровский (Боровской)ВалковскийВеликобурлукскийВолчанскийДвуречанскийДергачёвскийЗачепиловскийЗмиёвский (Змиевской)ЗолочевскийКегичёвскийКоломакскийКраснокутскийНововодолажскийПервомайскийПеченежскийСахновщинскийШевченковский [скрыть]⛭ Объекты на Северском Донце (от истока к устью) Россия прав.приток Сажновский Донецправ.приток Липовый ДонецБелгородБелгородское вдхр.Маслова Пристаньлев.приток Нежеголь Украина лев.приток ВолчьяПеченежское водохранилищеСтарый СалтовПеченегилев.приток Великий БурлукКочетокЧугуевправ.приток УдыЭсхарЗидькиЗмиёвСчастливоеАндреевкаСавинцыправ.приток Берекаканал Днепр — ДонбассИзюмлев.приток ОсколСвятогорскЯроваяДонецкоеРайгородокканал Северский Донец — Донбассправ.приток Казённый ТорецШипиловкалев. приток КраснаяКременнаяПривольеРубежноелев.приток БороваяЛисичанскСеверодонецкНижнееСлавяносербсклев.приток АйдарСчастьеправ. приток ЛуганьЛуганскСтаница ЛуганскаяСеверо-ГундоровскийСеверныйлев.приток Деркул Россия Донецкправ. приток Большая КаменкаКаменск-Шахтинскийлев.приток ГлубокаяКалитвенскаяКоксовыйБелая Калитвалев.приток КалитваСинегорскийКраснодонецкаялев.приток БыстраяУсть-БыстрянскаяНижнекундрюченскаяправ.приток КундрючьяУсть-Донецкийправ.рукав гирла Сухой Донец См. далее: река Дон ⚙️ Словари и энциклопедии Брокгауза и Ефрона • Малый Брокгауза и Ефрона Нормативный контроль GND: 7641815-7 • LCCN: n88009639 • VIAF: 137305909 • WorldCat VIAF: 137305909 Категории: Населённые пункты по алфавитуНаселённые пункты, основанные в 1584 годуНаселённые пункты Чугу-

ТОВА ВЕЧЕ СТАВА ВЕЩЕСТВЕНО ДОКАЗАТЕЛСТВО.
В БЛОКА ОТСРЕЩА НА ХОЛА в Младост, в блок 45, на бул. Сахаров, ЖИВЕЯТ УКРАИНЦИ, КОИТО СЕ РАДВАХА МНОГО НА ПАДАНЕТО НА САМОЛЕТА С АНСАМБЪЛА В СИРИЯ.
ДА ИМ Е ЧЕСТИТО!

Това вече е публикувано във Фейсбук, а на челна позиция излезе ЦРУ в съвместен клип с ФБР, както и Полицията на Израел.
Продължавайте в същия дух.
Никтея и агитка.
Не ми пречите.

Теорија катастрофе - при сърсене с тези ключови думи от сръбската Уикипедия за родния град на Илан Рамон за родния му град Биршеба излезе това видео: https://www.youtube.com/watch?v=aDytPfqvPY4
Самая страшная авиакатастрофа в истории США HD
1,246,010 views
•Sep 13, 2017
8K705SHARESAVE
SHOW LESS📷3.29K subscribersPlay BoreetSUBSCRIBEКоментарии с матами - удаляются! Взято с канала Расследование авиакатастроф - https://www.youtube.com/channel/UCdvJ... ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ ● Спасибо за просмотр! ● Нужные ссылки: ☑️ВК Группа - https://vk.com/playboreet☑️Я в ВК - https://vk.com/pb_id8b☑️Подписаться на КАНАЛ - https://www.youtube.com/c/PlayBoreet▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬Music in this video
Learn more
Listen ad-free with YouTube Premium
Song
Circle of UncertaintyArtist
Oliver LedburyAlbum
ANW1190 - Magic, MysteryLicensed to YouTube by
Audio Network (on behalf of Audio Network plc); LatinAutorPerf, Audio Network (music publishing), and 12 Music Rights Societies
1,366 Comments
SORT BY
https://youtu.be/aDytPfqvPY4?t=459
<iframe width="789" height="444" src="https://www.youtube.com/embed/aDytPfqvPY4" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen></iframe>
{
"ns": "yt",
"el": "detailpage",
"cpn": "OLOYrPmNCZP9NnaO",
"docid": "aDytPfqvPY4",
"ver": 2,
"referrer": "https://www.youtube.com/results?search_query=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5",
"cmt": "492.242",
"ei": "OWfIX6DDJ5fIgQf0yZVQ",
"fmt": "397",
"fs": "0",
"rt": "495.456",
"of": "XReIwsJdxEQ74IrRjIaaJw",
"euri": "",
"lact": 9,
"cl": "344723416",
"mos": 0,
"state": "8",
"vm": "CAQQARgCKixpZ2UyNGlsMjVsZm9tLU5MY1BGcXRCRlJ5eHdGN09FbG45QUVmbWlnbGpJPToyQU9HdF9PSUxmLTFZVGZQY2ZQNlVZOUJ3X1JwdTVmUzRYLW9qanNYWFFiQ0haRkt6Q0E",
"volume": 100,
"cbr": "Chrome",
"cbrver": "87.0.4280.66",
"c": "WEB",
"cver": "2.20201201.07.00",
"cplayer": "UNIPLAYER",
"cos": "Windows",
"cosver": "6.1",
"cplatform": "DESKTOP",
"hl": "en_US",
"cr": "BG",
"len": "2699.881",
"fexp": "23748147,23890959,23917876,23967043,23969934,23970399,23973488,23973493,23976579,24631474,24631715",
"feature": "search",
"afmt": "251",
"vct": "492.242",
"vd": "2699.881",
"vpl": "0.000-492.242",
"vbu": "0.000-612.465",
"vpa": "0",
"vsk": "0",
"ven": "0",
"vpr": "1",
"vrs": "4",
"vns": "2",
"vec": "null",
"vemsg": "",
"vvol": "1",
"vdom": "1",
"vsrc": "1",
"vw": 789,
"vh": 444,
"creationTime": 6337544.92,
"totalVideoFrames": 4062,
"droppedVideoFrames": 95,
"corruptedVideoFrames": 0,
"lct": "491.988",
"lsk": false,
"lmf": false,
"lbw": "5263260.000",
"lhd": "0.041",
"lst": "0.000",
"laa": "itag_251_type_3_seg_61_range_10397630-10575276_time_610.0-620.0_off_0_len_177647_end_1",
"lva": "itag_397_type_3_seg_120_range_20617812-20764434_time_607.3-612.5_off_0_len_146623_end_1",
"lar": "itag_251_type_3_seg_62_range_10575277-10742071_time_620.0-630.0_off_0_len_166795_end_1",
"lvr": "itag_397_type_3_seg_126_range_21537749-21616044_time_636.3-641.4_off_0_len_78296_end_1",
"laq": "166795",
"lvq": "851610",
"lab": "0.000-620.001",
"lvb": "0.000-612.465",
"ismb": 10180000,
"relative_loudness": "-13.420",
"optimal_format": "480p",
"user_qual": "auto",
"debug_videoId": "aDytPfqvPY4",
"0sz": false,
"op": "",
"yof": false,
"dis": "",
"gpu": "Google_SwiftShader",
"cgr": true,
"debug_playbackQuality": "large",
"debug_date": "Thu Dec 03 2020 06:27:26 GMT+0200 (Eastern European Standard Time)"
}

Учествујте у кампањи #SheSaid на Викицитату од 25. новембра до 20. децембра.
Викицитат:Кампања SheSaid
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Главна
Учесници
Правила
Споменице
Евиденција
Цитати
Корисно
Викимедија Србије се овог новембра прикључује глобалној кампањи #SheSaid која има за циљ побољшање видљивости жена кроз креирање или допуну цитата чије су оне ауторке. Кампању је покренула иницијатива Вики воли жене која, осим овог, покреће бројне пројекте у циљу смањења родног јаза на Викимедијиним пројектима. Кампања #SheSaid (Рекла је) ће на Викицитату на српском језику трајати од 25. новембра до 20. децембра, а сви који учествују ће на крају ње добити споменицу за уложени труд.
Сваки регистровани корисник или корисница може да се прикључи пре почетка или током трајања акције уношењем потписа на овој страници.
Евиденцију сређених цитата можете пратити овде, а предлоге цитата за креирање овде. Ако имате питања или недоумице у вези са кампањом, обратите се организаторима (IvanaMadzarevic или Mickey Mystique) или покрените дискусију на страници за разговор.
Категорија:Кампања SheSaid
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Странице у категорији „Кампања SheSaid”
Следећих 8 страница је у овој категорији, од укупно 8.
К
· Викицитат:Кампања SheSaid
· Шаблон:Кампања SheSaid-учесник
· Викицитат:Кампања SheSaid/Евиденција
· Викицитат:Кампања SheSaid/Корисно
· Викицитат:Кампања SheSaid/Правила
· Викицитат:Кампања SheSaid/Споменице
· Викицитат:Кампања SheSaid/Учесници
· Викицитат:Кампања SheSaid/Цитати
Категорија:
· Акције на Викицитату
Мени за навигацију
· Нисте пријављени
· Разговор
· Доприноси
· Отвори налог
· Пријави ме
· Категорија
· Разговор
Ћир./lat.
·
·
·
· Читај
· Уреди
· Историја
Претрага (ТРАГА-ТИ – ЖЕЛАЯ, КОПНЕЯ, WISH – ПРЕВОД ОТ СРЪБСКИ – 2020)
Начало на формуляра
Край на формуляра
· Главна страна
· Трг
· Актуелности
· Скорашње измене
· Случајна страница
· Помоћ
· Донације
Алатке
· Шта води овамо
· Сродне измене
· Посебне странице
· Трајна веза
· Подаци о страници
Штампање/извоз
· Преузми (PDF)
· Одштампај
Језици
Додај везе
· ОВА СТРАНИЦА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УРЕЂЕНА НА ДАТУМ 23. НОВЕМБАР 2020. У 14:27 Ч.
· ТЕКСТ ЈЕ ДОСТУПАН ПОД ЛИЦЕНЦОМ CREATIVE COMMONS АУТОРСТВО—ДЕЛИТИ ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА; МОГУЋИ СУ И ДОДАТНИ УСЛОВИ. ПОГЛЕДАЈТЕ УСЛОВЕ КОРИШЋЕЊА ЗА ДЕТАЉЕ.
УЧЕСТВУЈТЕ У УРЕЂИВАЧКОМ МАРАТОНУ ПОВОДОМ Међународног дана особа са инвалидитетом од 1. до 3. децембра.
Теорија катастрофе
Википедија:Уређивачки маратон - Међународни дан особа са инвалидитетом
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Садржај
· 1Уређивачки маратон - Међународни дан особа са инвалидитетом Теме из области права, баријера, живота, личности и организација које се баве особама са инвалидитетом
o 1.1Датум: од 1. до 3. децембра 2020. године
o 1.2Место: Википедија на српском језику
o 1.3О уређивачком маратону
o 1.4Медији о догађају
o 1.5Учесници
o 1.6Предложене теме
o 1.7Написани и допуњени чланци
o 1.8Галерија
Уређивачки маратон - Међународни дан особа са инвалидитетом
Теме из области права, баријера, живота, личности и организација које се баве особама са инвалидитетом
[уреди | уреди извор]
Датум: од 1. до 3. децембра 2020. године[уреди | уреди извор]
Место: Википедија на српском језику[уреди | уреди извор]
📷
О уређивачком маратону[уреди | уреди извор]
У сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом, Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику на теме из области права, баријера, живота, личности и организација које се баве особама са инвалидитетом. Маратон ће трајати од 1. до 3. децембра.
Преко милијарду људи, или приближно 15 одсто светске популације, живи са неким обликом инвалидитета. Овим догађајем Викимедија Србије жели да допринесе повећању видљивости особа са инвалидитетом и баријера са којима се суочавају.
За учешће у маратону потребно је уписати се на листу учесника у оквиру ове стране. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу користити упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача или видео туторијале за уређивање Википедије у коду, а за сва додатна питања можете послати мејл на kancelarija@vikimedija.org.
Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме допринети побољшању видљивости знања о овој друштвеној групи.
О Викимедији Србије
Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте, Викимедија Србије, подржава и промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.
Организација
Адреса
Контакт
Званична страница
Викимедија Србије
Кнеза Милоша 80/14
Бојан Цветановић
bojan.cvetanovic@vikimedija.org
wikimedia.rs
Медији о догађају[уреди | уреди извор]
· Портал о инвалидности
· Лист „Дневник” (штампано издање на дан 27.11.2020. године)
Учесници[уреди | уреди извор]
Додај своје име уколико желиш да учествујеш, користећи четири тилде (~).
1. — Dr Milorad Dimić (разговор) 17:17, 24. новембар 2020. (CET)
2. Bojan Cvetanović (разговор) 12:38, 25. новембар 2020. (CET)
3. Gorana Gomirac (VMRS) (разговор) 14:46, 30. новембар 2020. (CET)
4. — IvanaMadzarevic (разговор) 14:48, 30. новембар 2020. (CET)
5. Николина Ш. ✉ 15:27, 30. новембар 2020. (CET)
6. — Acaalexaca (разговор) 22:21, 30. новембар 2020. (CET)
7. — Марина Симић (разговор) 23:57, 30. новембар 2020. (CET)
8. — Gzanag (разговор) 07:58, 1. децембар 2020. (CET)
9. — Mickey Mystique (разговор) 22:36, 1. децембар 2020. (CET)
10. Mladen Čamprag (разговор) 21:46, 2. децембар 2020. (CET)
Предложене теме[уреди | уреди извор]
· Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (rezervisano)
· Међународни дан особа са инвалидитетом енг (Nikolina Šepić)
· Месец историје особа са инвалидитетом енг
· Европска година особа са инвалидитетом енг
· Међународна година особа са инвалидитетом енг
· Светски дан особа са аутизмом енг (Nikolina Šepić)
· Глобални дан подизања свести о приступачности енг
· Национални дан давања
· Међународни дан свести о албинизму енг (Nikolina Šepić)
· Међународни дан знаковног језика енг (Nikolina Šepić)
· Међународни дан свести о муцању енг (Nikolina Šepić)
· Међународна недеља глувих енг (Nikolina Šepić)
· Светски дан церебралне парализе енг (резервисано)
· Светски дан особа са Дауновим синдромом енг (Nikolina Šepić)
· Олимпијске игре глувих енг
· Terminološka diskriminacija osoba sa invaliditetom - rezervisano
· Pristupačnost objektima osoba sa invaliditetom - rezervisano
· Мишићна дистрофија енг
· Србија на Параолимпијским играма енг (резервисано)
· Светски дан вида енг
· Светски дан белог штапа енг
· Конвенција о правима особа са инвалидитетом енг
· Аблеизам енг
· Недеља борбе против дистрофије
· Национална организација особа са инвалидитетом Србије - rezervasano
· Савез глувих и наглувих Србије - rezervisano
· Савез слепих Србије - rezervisano
· Савез дистрофичара Србије - rezervisano
· Савез удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама Србије - rezervisano
· Савез за церебралну и дечију парализу Србије
· Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом
· Спортски савез инвалида Србије
Биографије:
· Ана Првуловић (стонотенисерка)
· Ружица Алексов
· Нада Вуксановић
· Ненад Кришановић
· Радомир Ракоњац
· Ласло Шурањи енг
· Немања Димитријевић
· Светислав Димитријевић - rezervisano
· Слободан Аџић
· Немања Матијашевић
· Милош Зарић енг
· Сашка Соколов енг
· Љиљана Љубишић енг
· Веселка Вукојевић Певец енг
· Лизи Веласкез енг
· Лорен Потер енг
· Али Строкер енг
· Енџел Ђуфрија енг
· Кели Нокс енг
· Џејми Бруер енг
· Пабло Пинеда енг
· Роза Меј Билингхурст енг
· Кени Фрајс енг
Написани и допуњени чланци[уреди | уреди извор]
Корисник
Нови чланци
Допуњени чланци
Dr Milorad Dimić
· Terminološka diskriminacija osoba sa invaliditetom
· Pristupačnost objektima osoba sa invaliditetom
· Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Srbija)
· Савремена схватања инвалидности
· Invalidsko osiguranje
Николина Шепић
· Међународни дан особа са инвалидитетом
· Светски дан особа са аутизмом
· Међународни дан свести о албинизму
· Међународни дан знаковног језика
· Међународни дан свести о муцању
· Међународна недеља глувих
· Светски дан особа са Дауновим синдромом
· Милош Зарић
Gzanag
· Национални дан давања
· Немања Димитријевић
· Светислав Димитријевић
Mickey Mystique
· Алис Шепард
· [[]]
MarinaSimic
· Мишићна дистрофија
· Међународна година особа са инвалидитетом
· Европска година особа са инвалидитетом
· Светски дан церебралне парализе
· Србија на параолимпијским играма
· Србија и Црна Гора на параолимпијским играма
· Југославија на параолимпијским играма
Бојан Цветановић
· Ласло Шурањи
· Светски дан вида
Mladen Čamprag
· Светски дан белог штапа
· Пабло Пинеда
Галерија[уреди | уреди извор]
Фотографије за илустровање чланака се налазе у следећим категоријама на Викимедијиној остави:
· Инвалидност
· Особе са инвалидитетом
МАРАТОН ЈЕ У ТОКУ!
» Тема: Међународни дан особа са инвалидитетом
» Место: Википедија на српском језику
РЕЗУЛТАТИ
· број учесника:
· број нових чланака:
· број допуњених чланака:
Категорије:
· Википедија уживо
· Уређивачки маратони
Мени за навигацију
·
Нисте пријављени
· Разговор
· Доприноси
· Отвори налог
· Пријави ме
·
Пројекат
· Разговор
Ћир./lat.
·
·
·
·
Читај
· Уреди
· Уреди извор
· Историја

Претрага
·
Главна страна
· Садржај
· Радионица
· Скорашње измене
· Случајна страница

Интеракција
· Помоћ
· Трг
· Актуелности
· Контакт
· Донације

Алатке
· Шта води овамо
· Сродне измене
· Отпреми датотеку
· Посебне странице
· Трајна веза
· Подаци о страници

Штампање/извоз
· Преузми (PDF)
· Одштампај

Језици
Додај везе
·
ОВА СТРАНИЦА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УРЕЂЕНА НА ДАТУМ 3. ДЕЦЕМБАР 2020. У 00:21 Ч.
· ТЕКСТ ЈЕ ДОСТУПАН ПОД ЛИЦЕНЦОМ CREATIVE COMMONS АУТОРСТВО—ДЕЛИТИ ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА; МОГУЋИ СУ И ДОДАТНИ УСЛОВИ. ПОГЛЕДАЈТЕ УСЛОВЕ КОРИШЋЕЊА ЗА ДЕТАЉЕ.
Теорија катастрофе
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
У научној литератури, домаћој и светској, теоријско одређење и класификација природних катастрофа представља веома актуелно питање. Више о теоријском одређењу, погледати [1]. Неопходност и мотивисаност аутора за успостављањем концизних дефиниција, произилази из потребе јасног разграничења катастрофа од свега осталог, а најпре, од њему средних концепата као што су опасности, кризе и ризици. Свакако, интерес од дефинисања произилази из потребе да се опише област проучавања и створе услови за акумулацију знања и изградњу теорија.[2] При томе, истраживачи из области студија катастрофа, сусрећу се и са дискусијама и дебатама око разграничења појмовног одређења катастрофа од ванредних ситуација и непогода. Резултати истраживања показују да је теоријско одређење природних катастрофа пратило: друштвени амбијент у чијим оквирима је и настало, научну дисциплину из које је потекло, сврху, географски регион настанка итд. Када се посматра њихов настанак, примећује се да су прве дефиниције дате од стране лингвиста и да су оне у великој мери одржавале специфичности културе и језика у склопу кога су и настале. Временом су еволуирале са вишестраним променама у свету.[3] Велики број њих, иако на први поглед противречне, настају у оквиру истог категоричног домена. Почивају на различитим теоријским и емпиријским основама. Такође, није исто дефинисање катастрофе као феномена или области проучавања. Истраживачи, често упадају у замку, да концептуалне основе феномена као што је катастрофа, замењују објашњењима шта чини и како друштво делују у таквим ситуацијама. Предмет рада представља теоријско одређење и класификација природних катастрофа, са посебним освртом на њене последице.[4][5]
Садржај
· 1Теоријско одређење катастрофа
· 2Спремност за реаговање и катастрофе
· 3Гепросторна и временска дистрибуција катастрофа
· 4Референце
· 5Спољашње везе
Теоријско одређење катастрофа[уреди | уреди извор]
Одређивање појма „природна катастрофа“, условљено је и праћено одређивањем замисли о суштинским својствима који су константни под разним околностима. Језички облик изражавања наведене замисли представља се термином „природна катастрофа.[6] У литератури често се наилази на то да аутори исте мисаоне садржаје повезују, односно изражавају различитим терминима. При томе, са друге стране, није неуобичајено и да различите мисаоне садржаје о природним катастрофама означавају истим терминима.[7] Иако постоје вишегодишња и опсежња истраживања, у литератури и даље постоји преширок опсег тумачења катастрофа, понекад недоследан и контрадикторан. Често се наилази и на дефиниције које произилазе из „интерпретативног става“ где се истиче да су катастрофе оно што људи кажу да оне јесу. При томе, није неуобичајено да аутори спомињу катастрофу у контексту „прилике“ али чини се да они више размишљају о катастрофи као „узроку“ понашања, него „контексту“ у којем се то понашање реализује.[8][9] Посебан проблем задају и законске дефиниције које су често недовољно утемељене из аспекта постојећих теоријских сазнања. У циљу предупређења свега наведеног неопходан је системски приступ у дефинисању и описивању катастрофа. Стога, преглед литературе о теоријском одређењу (дефиницијама) природних катастрофа биће усмерен ка: идентификовању релевантних дефинција „катастрофа“ као општијег појма и „природних катастрофа“ као његове подврсте; сврставању свих дефиниција у одређене периоде њиховог настанка; разграничењу са другим повезаним концептима, најпре са природним опасностима и кризама; сажимања релевантних теоријских одређења у циљу конципирања свеобухватне дефиниције са јасним садржајем и обимом појма природних катастрофа.
Сублимирати напоре многобројног дефинисања, што се и да видети из приказаних дефиниција, представља комплексан задатак који безусловно тражи темељитост.[10] Када се посматра њихов настанак, примећује се да су прве дефиниције дате од стране лингвиста. Поред тога, оне су у великој мери одржавале специфичности културе и језика у склопу кога су и настале. Временом су еволуирале са вишестраним променама у свету. Велики број њих, иако на први поглед противречне, настају у оквиру истог категоричног домена. Почивају на различитим теоријским и емпиријским основама. Такође, није исто дефинисање катастрофе као феномена или области проучавања.[11] Истраживачи, често упадају у замку, да концептуалне основе феномена као што је катастрофа, замењују објашњењима шта чини и како друштво делују у таквим ситуацијама. Свакако, циљеви дефинисања увелико опредељују садржајне супстрате дефиниција.[12] Уколико је реч о потреби регулисања одређених друштвених активности у тој области, превасходно се ради о нормативним дефиницијама. Такве дефиниције, у велико мери прати недовољна систематичност и свеобухватност различитих аспеката посматраног феномена. Због претходно реченог, приликом дефинисања катастрофа, потребно је бити веома обазрив и темељит. Посебно је потребно водити рачуна да се обухвате аспекти узрока, карактеристика и последица таквог феномена.
Утемељеност и прихватљивост класификације природних катастрофа представља важну претпоставку за њихово ваљано евидетирање и квалитетнију анализу, као и за међународну сарадњу влада, надлежних служби, чланова научне заједнице и невладиних организација у наведеној области. Све природне катастрофе, имају себи својствене узроке настанка, јединствени сценарио, утицај на човека и животну средину, размере и тежину последица. Сходно томе, оне се могу класификовати на основу бројних одлика које са разних страна сагледавају такве комплексне појаве. Имајући у виду приказане класификације, све се могу свести на три оквирне групе: природне, катастрофе повазане са човеком (намерно/ненамерно изазване), и хибридне (комбинација природних сила и неадекватних људских система).
Спремност за реаговање и катастрофе[уреди | уреди извор]
У научној литератури не постоји јасан консензус у погледу теоријског одређења, као и начина (природе) утицаја разноврсних фактора на спремност за реаговање на природне катастрофе.[13] Управо с тога, систематичним прегледом постојећих истраживања и примењених теоријских концепата, могуће је уочити неопходност њихове даље систематизације, а посебно потребе даљег објашњења међусобне повезаности демографских[14], социо-економских и психолошких фактора са нивоом спремности за реаговање на природну катастрофу. Сходно томе, предмет рада представља дескрипција и анализа релевантних научних радова (88) са циљем њиховог разврставања према критеријумима теоријског одређења и фактора утицаја на ниво спремности за реаговање на природне катастрофе. Резултати истраживања омогућавају јасан увид у мрежу постојећих теоријских објашњења и фактора који утичу на ниво спремности. Претрага постојећих радова у домаћој и страној литератури извршена је уз помоћ сервиса ,,Google scholar“, популарне мреже кооперативног ,,on line“ библиографског система и сервиса (COBISS), српског цитатног индекса (SCI) и портала конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (KoBSON).
У литератури, не постоји опште прихваћена дефиниција спремности за реаговање на природне катастрофе. У осталом, једноставно се може стећи утисак да је одређивање садржаја и обима тог појма донекле и маргинализовано. Свакако, имајући у виду значај спремности као једног од битног елемента управљања у природним катастрофама, неопходно је посебну пажњу посветити дефинисању спремности као значајног концепта у области природних катастрофа и шире. На спремност грађана за реаговање на природну катастрофу делује велики број друштвених и индивидуалних фактора. При томе, они директно или индиректно утичу на грађане да имплементирају, предузму или осмисле мере спремности за реаговање у таквим приликама. Разумевање њиховог утицаја представља важан корак ка осмишљавању начина подизања нивоа њихове спремности. Слободно се може рећи да на спремност грађана за реаговање утичу демографски[15][16] [17](пол, године, брачно стање, здравствени проблеми, етничка припадност, број деце, број чланова домаћинства) социо-економски[18] [19][20](висина прихода и расхода домаћинстава, статус власништва над објектом као и цена директног/индиректног спровођења мера спремности) и психолошки [21](ставови, перцепција ризика, претходно искуство са природним катастрофама, мотивација, страх, забринутост, обавештеност) фактори.[22][23][24][25] [7] [26][27][28]
Гепросторна и временска дистрибуција катастрофа[уреди | уреди извор]
Проблематиком геопросторне и временске дистрибуције природних катастрофа изазваних поплавом, бавио се велики број истраживача. У резултатима њихових истраживања, присутни су слични налази у погледу пораста броја и озбиљности поплава. Управо стога, полазећи од методолошког оквира споменутог у оквиру геопросторне и временске дистрибуције природних катастрофа, уз помоћ дескриптивне статистике, анализирана је геопросторна и временска дистрибуција поплава у светском геопростору, за период од 1900. до 2013. године.[29] Широм света, готово је постало уобичајено да се државе богате речним токовима сусрећу са разним врстама поплава.[30][31] Свакако, поједини региони су угроженији и због самог хидролошко-метеоролошког амбијента. Резултати истраживања, показују да се највише поплава у периоду од 1900. до 2013. године, догодило се у Азији 3.427, а најмање у Океанији 258. При томе, по броју поплава прва је Азија, па Америка, Африка, Европа и на крају Океанија. Када се процентуално посматра, у периоду од 1900. до 2013. године, у Азији је било 41,14 %, Америци 23,32 %, Африци 20,03 %, Европи 12,41 % и Океанији 3,10 % поплава. Дакле, уколико се узме у обзир просечна вредност догађања поплава, може се закључити да се у Азији догађају изнад просека, у поређењу са Европом и Океанијом где је тај број испод просека. Наравно, у Африци и Америци се догађају у неком просечном оквиру.
У периоду од 1900. до 2013. године догодиле су се 25.552 природне катастрофе.[32]. Од тога, највише је било хидролошких, па метеоролошких, геофизичких, климатских и биолошких непогода.[33] [34] [35] [36]. [37] [38]. У њима је погинуло 65.009.766, повређено 15.221.227, погођено 13.566.647.548 људи, без дома је остало 337.112.287. Укупна материјална штета је износила 5.066.645.713 америчких долара. У наведеном периоду, највише је било поплава (8.331), док је најмање било клизишта и одрона (110). Највише погинулих људи (23.422.542) било је услед суша, повређених (3.768.924) услед екстремних температура, погођених (6.872.264.928) услед поплава. Без дома, највише људи (176.755.739) је остало услед поплава. Највиша укупна материјална штета (1.872.273.246) нанета је услед олуја. Са друге стране, најмање погинулих људи (0) било је услед инфекције инсеката, повређених (0) услед инфекције инсеката и суша (свакако, поставља се питање о апсолутној тачности констатације, имајући у виду недостатке базе података) погођених (45.376) услед клизишта и одрона. Без дома, најмање људи (0) је остало услед епидемија и инфекција инсеката. Најмања укупна материјална штета (14.000) настала је услед епидемија.[39]
Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Цветковић, В. (2015). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 - 4, 311-335
2. ^ Цветковић, В., & Петровић, Д. (2015). Интегрисано управљање природним катастрофама. In С. Мијалковић (Ed.), Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму (pp. 291-325). Београд: Криминалистичко - полицијска академија.
3. ^ Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
4. ^ Cvetković, V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82).
5. ^ Цветковић, В. (2015). Спремност за реаговање на природну катастрофу - преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183.
6. ^ Јаковљевић, В., Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
7. ↑ Врати се на:7,0 7,1 Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561. doi: 10.15244/pjoes/39702
8. ^ Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.
9. ^ Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић.
10. ^ Aleksandar, I., Cvetković, V., & Sudar, S. (2016). Theoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens - Establishing proposal variables". Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.
11. ^ Цветковић, В. (2015). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 - 4, 311-335.
12. ^ Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. In N. Petrović, D. Todić, & D. Mlađan (Eds.), Elementarne nepogode i vanredne situacije (pp. 215-243). Beograd: Institut za uporedno pravo i Kriminalističko-policijska akademija.
13. ^ Цветковић, В. (2015). Спремност за реаговање на природну катастрофу - преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183.
14. ^ Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost, u štampi.
15. ^ Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost, u štampi.
16. ^ vetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME
17. ^ Cvetković, M. V. (2016). The impact fo demographic factors on the expetation of assistance from the police inn natural disaster. Serbian Science Today, 1(1), 8–17.
18. ^ Cvetković, V. (2016). Influence of employment status on citizen preparedness for response to natural disasasters. NBP – Journal of criminalistics and law, in press.
19. ^ Cvetković, M. V. (2016). Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Natural Disasters. Vojno delo, 2016/4.
20. ^ Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2015). Утицај статуса регулисане војне обавезе на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Ecologica, 22(80), 584-590.
21. ^ Цветковић, В. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2/2016).
22. ^ Цветковић, В. (2016). Утицај мотивисаности на спремност грађана Републике Србије да реагују на природну катастрофу изазвану поплавом. Војно дело, 3/2016.
23. ^ Cvetković, V. M., Ivanov, A., & Milojković, B. (2016). Influence of parenthood on citizen preparedness for response to natural disaster caused by floods. Paper presented at the VI Internationa scientific conference Archibald Reiss days, Belgrade.
24. ^ Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.
25. ^ Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters., SASA, . Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3), 323-340.
26. ^ Cvetković, V. (2015). Faktori uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o prirodnim katastrofama izazvanim klizištima. Bezbednost, LVII(1/2015), pp. 32–51.
27. ^ Цветковић, В. (2016). Ниво спремности грађана за реаговање у природним катастрофама изазваним поплавама у Републици Србији. Војно дело, У штампи
28. ^ Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.
29. ^ Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
30. ^ Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. Paper presented at the International scientific conference Archibald Reiss days Belgrade.
31. ^ Gačić, J., Jakovljević, V., & Cvetković, V. (2014). Floods in the Republik of Serbia - vulnerability and human security. In Ivica Đorđević, Marina Glamotchak, Svetlana Stanarević, & Jasmina Gačić (Eds.), Twenty Years of Human Security: Theoretical Foundations and Practical Applications (pp. 277-286). Belgrade: University of Belgrade – Faculty of Security Studies.
32. ^ Cvetković, V., & Dragicević, S. (2014). Spatial and temporal distribution of natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 293-309. doi: 10.2298/ijgi1403293c
33. ^ Cvetkovic, V., & Mijalkovic, S. (2013). Spatial and temporal distribution of geophysical disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 63(3), 345-359. doi: 10.2298/ijgi1303345c
34. ^ Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Analysis of geospatial and temporal distribution of storms as a natural disaster International scientific conference - Criminalistic education, situation and perspectives 20 years after Vodinelic. Skopje: Faculty of security, University St. Kliment Ohridski - Bitola in collaboration with Faculty of detectives and security, FON University.
35. ^ Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 6/2015, pp. 21–42.
36. ^ Cvetković, V. (2014). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. In T. Batkovski (Ed.), International yearbook of the Faculty of security (pp. 51-62). Skopje: Faculty of security.
37. ^ Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Geoprostorna i vremenska distribucija šumskih požara. Vojno delo, 2(2016), pp. 108–127.
38. ^ Cvetković, V. (2014). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, pp. 153–171.
39. ^ Цветковић, В. (2014). Анализа геопросторне и временске дистрибуције климатских катастрофа. In С. Милашиновић (Ed.), Транзиција и економски криминал (pp. 163-183). Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
· http://www.kpa.edu.rs/
· http://www.fema.gov/
· http://vanrednasituacija.blogspot.rs/
· https://scholar.google.com/citations?user=mBDskZcAAAAJ&hl=en
· https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Cvetkovic7/stats
· http://www.researcherid.com/rid/J-3501-2015
Нормативна контрола 📷
· NDL: 00576387
Категорије:
· Катастрофе
· Теорија хаоса
· Теорија система
Мени за навигацију
· Нисте пријављени
· Разговор
· Доприноси
· Отвори налог
· Пријави ме
· Чланак
· Разговор
Ћир./lat.
·
·
·
· Читај
· Уреди
· Уреди извор
· Историја
Претрага
Начало на формуляра
Край на формуляра
· Главна страна
· Садржај
· Радионица
· Скорашње измене
· Случајна страница
Интеракција
· Помоћ
· Трг
· Актуелности
· Контакт
· Донације
Алатке
· Шта води овамо
· Сродне измене
· Отпреми датотеку
· Посебне странице
· Трајна веза
· Подаци о страници
· Цитирај страницу
· Ставка на Википодацима
Штампање/извоз
· Преузми (PDF)
· Одштампај
Други језици
· العربية
· Deutsch
· English
· Español
· Français
· 日本語
· 한국어
· Português
· Русский
Још 10 језика
Уреди везе
· Ова страница је последњи пут уређена на датум 14. април 2020. у 18:02 ч.
· Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
· Политика приватности
· О Википедији
· Одрицање одговорности
· Мобилни приказ
· За програмере
· Статистика
· Изјава о колачићима
· 📷
· 📷
Категорија:Википедија уживо
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Главни чланак за ову категорију је Википедија:Уживо.
Странице у категорији „Википедија уживо”
Следећих 200 страница је у овој категорији, од укупно 321.
претходна страница (следећа страница)
*
· Википедија:Уживо
0–9
· Википедија:12. рођендан Викимедије Србије, 4. децембар 2017, понедељак
· Википедија:13 година Википедије на српском језику
· Википедија:13. рођендан Викимедије Србије
· Википедија:15 година Википедије на енглеском језику
· Википедија:16. рођендан Википедије на српском језику
· Википедија:17. рођендан Википедије на српском језику
· Википедија:18. рођендан Википедије на енглеском језику
· Википедија:19. рођендан Википедије на енглеском језику
В
· Википедија:Вики експедиција Димитровград - Драгоман
· Википедија:Вики Камп Палић-Сегедин 2014.
· Википедија:Вики-пикник, 15. јун 2016.
· Википедија:Викилајв 2015
· Википедија:Викилајв 2016
· Википедија:Викилајв 2017
· Википедија:Викилајв 2018
· Википедија:Викилајв 2019
· Википедија:Викиманија 2014.
К
· Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref
· Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2019
· Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2020
П
· Википедија:Прослава 15 година Викимедије Србије
· Википедија:Прослава Дана волонтера
Р
· Википедија:Радионице у Вишеграду/31. јануар - 1. фебруар 2015.
У
· Википедија:Уживо/1. август 2018, среда
· Википедија:Уживо/3. децембар 2016, субота
· Википедија:Уживо/3. октобар 2018, среда
· Википедија:Уживо/4. април 2018, среда
· Википедија:Уживо/5. септембар 2018, среда
· Википедија:Уживо/7. март 2018, среда
· Википедија:Уживо/9. новембар 2016, среда
· Википедија:Уживо/12. септембар 2017, уторак
· Википедија:Уживо/15. јануар 2018, понедељак
· Википедија:Уживо/15. новембар 2018, четвртак
· Википедија:Уживо/16. јануар 2017, понедељак
· Википедија:Уживо/16. мај 2017, уторак
· Википедија:Уживо/17. фебруар 2017, петак
· Википедија:Уживо/22. мај, среда
· Википедија:Уживо/23. април 2018, понедељак
· Википедија:Уживо/23. новембар 2016, среда
· Википедија:Уживо/25. октобар 2017, среда
· Википедија:Уживо/26. децембар 2016, понедељак
· Википедија:Уживо/26. јун 2017, понедељак
· Википедија:Уживо/28. август, среда
· Википедија:Уживо/30. мај 2018, среда
· Википедија:Уживо/Викиманија 2006.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2007.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2008.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2010.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2011.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2013.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2015.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2017.
· Википедија:Уживо/Викиманија 2018.
· Википедија:Уживо/ГЛАМ Камп 2011.
· Википедија:Уживо/Загреб, 9. и 10. септембар 2006.
· Википедија:Уживо/Загреб, 17.1.2009.
· Википедија:Уживо/идеје
· Википедија:Уживо/недеља, 1. август 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 1. јун 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 1. октобар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 2. април 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 2. јул 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 2. октобар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 2. септембар 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 3. април 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 3. април 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 3. октобар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 3. септембар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 4. јул 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 4. март 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 4. март 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 4. септембар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 5. август 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 5. март 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 5. новембар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 5. септембар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 5. фебруар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 6. април 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 6. мај 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 6. март 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 6. март 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 6. новембар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 7. мај 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 7. новембар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 7. септембар 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 7. фебруар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 8. април 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 8. јануар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 8. јул 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 8. мај 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 8. фебруар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 8. фебруар 2015.
· Википедија:Уживо/недеља, 9. август 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 9. април 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 9. децембар 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 9. мај 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 9. март 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 9. октобар 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 10. август 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 10. април 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 10. децембар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 10. јануар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 10. јул 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 10. септембар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 10. фебруар 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 11. април 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 11. децембар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 11. децембар 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 11. јун 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 11. март 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 11. октобар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 11. фебруар 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. април 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. децембар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. јун 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. мај 2013.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. март 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. септембар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. фебруар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 12. фебруар 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. август 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. јул 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. мај 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. мај 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. март 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. март 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. новембар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. септембар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 13. фебруар 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 14. август 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 14. мај 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 15. август 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 15. април 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 15. јануар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 15. јануар 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 15. новембар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 16. април 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 16. јун 2013.
· Википедија:Уживо/недеља, 16. март 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 16. новембар 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 16. септембар 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 17. април 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 17. април 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 17. септембар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 17. фебруар 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. децембар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. јун 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. мај 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. март 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. март 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. октобар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. септембар 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 18. фебруар 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 19. август 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 19. јул 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 19. март 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 19. октобар 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 19. септембар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 19. фебруар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 20. август 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 20. април 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 20. децембар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 20. јануар 2013.
· Википедија:Уживо/недеља, 20. новембар 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 20. фебруар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 21. август 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 21. децембар 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 21. мај 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 21. март 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 21. фебруар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. април 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. април 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. јануар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. јануар 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. јул 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. март 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. март 2015.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. новембар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 22. фебруар 2009.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. април 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. децембар 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. децембар 2012.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. јул 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. мај 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. март 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. октобар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 23. октобар 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 24. април 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 24. јануар 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 24. јул 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 24. јун 2007.
· Википедија:Уживо/недеља, 24. март 2013.
· Википедија:Уживо/недеља, 24. септембар 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 24. фебруар 2008.
· Википедија:Уживо/недеља, 25. децембар 2005.
· Википедија:Уживо/недеља, 25. децембар 2011.
· Википедија:Уживо/недеља, 25. јул 2010.
· Википедија:Уживо/недеља, 25. јун 2006.
· Википедија:Уживо/недеља, 25. март 2007.
претходна страница (следећа страница)
Категорија:
· Вики култура
Мени за навигацију
· Нисте пријављени
· Разговор
· Доприноси
· Отвори налог
· Пријави ме
· Категорија
· Разговор
Ћир./lat.
·
·
·
· Читај
· Уреди
· Уреди извор
· Историја
Претрага
Начало на формуляра
Край на формуляра
· Главна страна
· Садржај
· Радионица
· Скорашње измене
· Случајна страница
Интеракција
· Помоћ
· Трг
· Актуелности
· Контакт
· Донације
Алатке
· Шта води овамо
· Сродне измене
· Отпреми датотеку
· Посебне странице
· Трајна веза
· Подаци о страници
· Ставка на Википодацима
Штампање/извоз
· Преузми (PDF)
· Одштампај
Други језици
· Hrvatski
Уреди везе
· Ова страница је последњи пут уређена на датум 7. април 2013. у 14:36 ч.
· Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
Категорија:Вики култура
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Поткатегорије
Приказане су 3 поткатегорије; укупно 3.
В
· ► Вики бонтон‎ (5 С)
У
· ► Википедија уживо‎ (321 С)
Х
· ► Вики хумор‎ (2 С)
Странице у категорији „Вики култура”
Следеће 2 странице су у овој категорији, од укупно 2.
Н
· Википедија:Налог с посебном наменом
V
· Википедија:Vikipe-tan
Категорија:
· Вики заједница
Мени за навигацију
· Нисте пријављени
· Разговор
· Доприноси
· Отвори налог
· Пријави ме
· Категорија
· Разговор
Ћир./lat.
·
·
·
· Читај
· Уреди
· Уреди извор
· Историја
Претрага
Начало на формуляра
Край на формуляра
· Главна страна
· Садржај
· Радионица
· Скорашње измене
· Случајна страница
Интеракција
· Помоћ
· Трг
· Актуелности
· Контакт
· Донације
Алатке
· Шта води овамо
· Сродне измене
· Отпреми датотеку
· Посебне странице
· Трајна веза
· Подаци о страници
· Ставка на Википодацима
Штампање/извоз
· Преузми (PDF)
· Одштампај
Други језици
· العربية
· Bahasa Indonesia
· Bahasa Melayu
· English
· Español
· Русский
· Türkçe
· اردو
· 中文
Још 33 језика
Уреди везе
· Ова страница је последњи пут уређена на датум 1. април 2013. у 08:36 ч.
· Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
Категорија:Вики хумор
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
📷
Вики хумор на Викимедијиној остави.
Странице у категорији „Вики хумор”
Следеће 2 странице су у овој категорији, од укупно 2.
И
· Википедија:Изменитис
М
· Википедија:Молимо вас, будите кретен на квадрат да можемо да вас банујемо
Категорије:
· Вики култура
· Хумор
Сакривена категорија:
· Категорија на Остави са локалним линком истим као на Википодацима
Мени за навигацију
· Нисте пријављени
· Разговор
· Доприноси
· Отвори налог
· Пријави ме
· Категорија
· Разговор
Ћир./lat.
·
·
·
· Читај
· Уреди
· Уреди извор
· Историја
Претрага
Начало на формуляра
Край на формуляра
· Главна страна
· Садржај
· Радионица
· Скорашње измене
· Случајна страница
Интеракција
· Помоћ
· Трг
· Актуелности
· Контакт
· Донације
Алатке
· Шта води овамо
· Сродне измене
· Отпреми датотеку
· Посебне странице
· Трајна веза
· Подаци о страници
· Ставка на Википодацима
Штампање/извоз
· Преузми (PDF)
· Одштампај
На другим пројектима
· Викиостава
· Метавики
Други језици
· العربية
· Bahasa Indonesia
· Deutsch
· English
· Español
· Русский
· Türkçe
· اردو
· 中文
Још 35 језика
Уреди везе
· Ова страница је последњи пут уређена на датум 5. фебруар 2016. у 06:30 ч.
· Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
[одбаци]
Учествујте у кампањи #SheSaid на Викицитату од 25. новембра до 20. децембра.
Учествујте у уређивачком маратону поводом Међународног дана особа са инвалидитетом од 1. до 3. децембра.
Википедија:Молимо вас, будите кретен на квадрат да можемо да вас банујемо
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
📷
Ова страница је замишљена као духовито штиво. Она није, није никада била, нити ће икада бити део званичне политике Википедије. Заправо, она илуструје стандарде или понашање који су неприхватљиви за заједницу овог пројекта.
📷
Ова страница укратко: Сваки разговор о овој страници, линковање на њу, едитовање, или чак само читање или размишљање о њој јесте најтежи преступ, и као такав заслужује аутоматски блок. Зато, немојте!
У последње време примећено је да се уредници само помало кретенишу, уместо да се или уопште не кретенишу, или да буду кретени на квадрат (они који могу да се бесконачно блокирају!).
Ово је молба члановима википедијанске заједнице да престану с благим кретенисањем и да се, или потпуно уздрже од истог, или да постану кретени на квадрат тако да можемо да их одмах бесконачно блокирамо.
📷
Коришћење нуклеарног напада због расправе о садржају је доста недоречено.
Примери[уреди | уреди извор]
Сваки пример илуструје стања благог кретенисања заједно са предлозима шта да урадите у зависности од тога да ли сте одлучили:
1. да постанете кретен на квадрат (КНК);
2. да потпуно обуставите кретенисање (ПОК).
Дакле, ако:
· Практикујете закамуфлиране личне нападе.
КНК: Почните да урлате на своје противнике: „Нацисти!“
ПОК: Покушајте да избегнете било какав лични коментар.
· Пре него што обришете слику, не уклањате тзв. црвене линкове, а онда кажете да сте превише заузети брисањем нових слика и да немате времена да уклоните црвене линкове коју генерише обрисана слика (ово важи само за администраторе, јер само они могу да бришу слике. Да, и администатори умеју да се кретенишу — на крају крајеви и они су само обична људска бића са свим својим манама и врлинама, ако нисте знали!📷).
КНК: Обришите главну страницу и блокирајте све уреднике с којима сте се у прошлости закачили (и ово се тиче само админа, јер само они могу да бришу и блокирају!).
ПОК: Пре брисања кликните на „Шта је повезано овде“ и обришите све линкове који везују на слику коју хоћете да обришете.
· Реверујете само три пута дневно кад ратујете изменама са својим противницима.
КНК: Ревертујте 100 пута дневно у ратовима измена.
ПОК: Покушајте да нађете компромис на страници за разговор.
· Не референцирате информације које уносите у чланке.
КНК: Почните да интензивно референцирате унете информације изворима као што су сајтови Образа или Курира.
ПОК: Почните да интензивно референцирате унете информације поузданим изворима попут научних часописа и стручних књига, стручних радова и угледних и проверених медија.
· Омиљена забава вам је завитлавање новајлија.
КНК: Пријавите администраторима било ког новајлију који се усудио да уређује неки чланак са контроверзном темом и тражите његов потхитни блок, без обзира на то што је нови уредник само исправљао (и то тачно) типографске грешке.
ПОК: Будите љубазни са новајлијама и помозите им да избегну типичне грешке.
· Користите вулгарности и простаклуке при уређивању.
КНК: Кад год уређујете, увек користите ружне речи с намером да увредите остале кориснике и уреднике Википедије.
ПОК: Водите рачуна о свом речнику, пазите да увек користите одговарајући речник и избегавајте да било кога вређате.
· Стварате „налоге с јединственом сврхом“ како бисте прогурали неки свој лични став, док истовремено изјављујете да поштујете сва Википедијина правила и правите неважне измене у другим чланцима како бисте заметнули траг.
КНК: Након 24 сата од стварања налога, крените да ревертујете исти чланак барем двадесетак пута, а кад вас блокирају, наставите да злоупотребљавате могућност писања на својој страници за разговор све док вам не закључају и корисничку страницу.
ПОК: Потрудите се да стекнете искуство у уређивању на чланцима који вас не интересују нешто посебно, а кад научите да се договарате и да постигнете консензус, вратите се на чланке до којих вам је заиста стало.
· Не придржавате се неутралне тачке гледишта.
КНК: Наставите да будете пристрасни и да се трудите да чланак осликава само једну страну приче. Наравно, не заборавите да псујете и омаловажавате своје саговорнике.
ПОК: Кад уређујете, трудите се да се представе све стране приче, и трудите се да чланак не буде пристрасан или да фаворизује само једну страну.
· Не обраћате пажњу на двострука преусмерења кад премештате страницу.
КНК: Наставите да премештате странице без икаквог реда стварајући непрегледан ланац вишеструких преусмерења.
ПОК: Кад премештате страницу, увек погледајте линк „Шта је повезано овде“.
· Практикујете једном недeљно озбиљне вандализме, а упозорења која вам се остављају на страници за разговор уредно бришете како би ваше понашање остало што дуже непримећено.
КНК: Замените садржај Главне стране којекаквим националистичким, шовинистичким, хомофобним, расистичким бљувотинама, или ставите слике са фалусним или копролошким садржајима.
ПОК: Овај... А да потпуно престанете да вандалишете?📷
https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Please_be_a_giant_dick,_so_we_can_ban_you
See also[edit]
· Wikipedia:Give 'em enough rope, and they'll hang themselves
· Wikipedia:You must feed the trolls
· Wikipedia:Do not feed the trolls
· m:Don't be a jerk
· Wikipedia:Don't be high-maintenance
· Goofus and Gallant
hide
· v
· t
· e
Wikipedia essays
hide
Essays on building, editing, and deleting content
Philosophy
· Articles must be written
· All Five Pillars are the same height
· Avoid vague introductions
· Be a reliable source
· Civil POV pushing
· Cohesion
· Concede lost arguments
· Dissent is not disloyalty
· Don't lie
· Editing Wikipedia is like visiting a foreign country
· Editors will sometimes be wrong
· Eight simple rules for editing our encyclopedia
· Explanationism
· External criticism of Wikipedia
· Here to build an encyclopedia
· Most ideas are bad
· Need
· Neutrality of sources
· Not editing because of Wikipedia restriction
· The one question
· Oversimplification
· Paradoxes
· Paraphrasing
· POV and OR from editors, sources, and fields
· Process is important
· Product, process, policy
· Purpose
· Reasonability rule
· Systemic bias
· There is no seniority
· Ten Simple Rules for Editing Wikipedia
· Tendentious editing
· The role of policies in collaborative anarchy
· The rules are principles
· Trifecta
· Wikipedia in brief
· Wikipedia is an encyclopedia
· Wikipedia is a community
Construction
· 100K featured articles
· Acronym overkill
· Advanced source searching
· Adding images improves the encyclopedia
· Advanced article editing
· Advanced table formatting
· Advanced template coding
· Advanced text formatting
· Alternatives to the "Expand" template
· Amnesia test
· A navbox on every page
· An unfinished house is a real problem
· Articles have a half-life
· Autosizing images
· Avoid mission statements
· Bare URLs
· Be neutral in form
· Beef up that first revision
· Blind men and an elephant
· BOLD, revert, discuss cycle
· Build content to endure
· Cherrypicking
· Chesterton's fence
· Children's lit, adult new readers, & large-print books
· Citation overkill
· Citation underkill
· Common-style fallacy
· Concept cloud
· Creating controversial content
· Criticisms of society may be consistent with NPOV and reliability
· Deprecated sources
· Dictionaries as sources
· Don't demolish the house while it's still being built
· Don't get hung up on minor details
· Don't hope the house will build itself
· Don't panic
· Don't revert due solely to "no consensus"
· Don't teach the controversy
· Editing on mobile devices
· Editors are not mindreaders
· Encourage the newcomers
· Endorsements (commercial)
· Featured articles may have problems
· Fruit of the poisonous tree
· Give an article a chance
· Identifying and using independent sources
o History sources
o Law sources
o Primary sources
o Science sources
o Style guides
o Tertiary sources
· Ignore STRONGNAT for date formats
· Inaccuracies in Wikipedia namespace
· Inaccuracy
· Introduction to structurism
· Link rot
· Mine a source
· Merge Test
· Minors and persons judged incompetent
· "Murder of" articles
· Not every story/event/disaster needs a biography
· Not everything needs a navbox
· Not everything needs a WikiProject
· Nothing is in stone
· Organizing disambiguation pages by subject area
· Permastub
· Potential, not just current state
· Printability
· Pruning article revisions
· Publicists
· Put a little effort into it
· Restoring part of a reverted edit
· Robotic editing
· Sham consensus
· Specialized-style fallacy
· Stub Makers
· Run an edit-a-thon
· Temporary versions of articles
· Tertiary-source fallacy
· There is a deadline
· There is no deadline
· The deadline is now
· Understanding Wikipedia's content standards
· Walled garden
· What an article should not include
· Wikipedia is a work in progress
· Wikipedia is not a reliable source
· Wikipedia is not being written in an organized fashion
· The world will not end tomorrow
· Write the article first
· Writing better articles
Writing
· Avoid thread mode
· Gender-neutral language
· Proseline
· Use feminine pronouns
· Write the article first
· Writing about women
· Writing better articles
Deletion
· Adjectives in your recommendations
· AfD is not a war zone
· Arguments to avoid in deletion discussions
· Arguments to avoid in deletion reviews
· Arguments to avoid in image deletion discussions
· Arguments to make in deletion discussions
· Avoid repeated arguments
· Before commenting in a deletion discussion
· But there must be sources!
· Confusing arguments mean nothing
· Content removal
· Counting and sorting are not original research
· Delete the junk
· Does deletion help?
· Don't confuse stub status with non-notability
· Don't overuse shortcuts to policy and guidelines to win your argument
· Follow the leader
· How to save an article proposed for deletion
· I just don't like it
· Identifying blatant advertising
· Identifying test edits
· Immunity
· Keep it concise
· Liar liar pants on fire
· Nothing
· Nothing is clear
· Overzealous deletion
· Relisting can be abusive
· Relist bias
· The Heymann Standard
· Unopposed AFD discussion
· Wikipedia is not Whack-A-Mole
· Why was the page I created deleted?
· What to do if your article gets tagged for speedy deletion
· When in doubt, hide it in the woodwork
· No Encyclopedic Use
hide
Essays on civility
The basics
· Accepting other users
· Apology
· Contributing to complicated discussions
· Divisiveness
· Encouraging the newcomers
· Enjoy yourself
· Expect no thanks
· High-functioning autism and Asperger's editors
· How to be civil
· Maintaining a friendly space
· Negotiation
· Obsessive–compulsive disorder editors
· Relationships with academic editors
· Thank you
· Too long; didn't read
· Truce
· Unblock perspectives
Philosophy
· A weak personal