Клубове Дир.бг
powered by diri.bg
търси в Клубове diri.bg Разширено търсене

Вход
Име
Парола

Клубове
Dir.bg
Взаимопомощ
Горещи теми
Компютри и Интернет
Контакти
Култура и изкуство
Мнения
Наука
Политика, Свят
Спорт
Техника
Градове
Религия и мистика
Фен клубове
Хоби, Развлечения
Общества
Я, архивите са живи
Клубове Дирене Регистрация Кой е тук Въпроси Списък Купувам / Продавам 05:08 03.06.24 
Политика, Свят
   >> Македония
*Кратък преглед

Тема Блаже Ристовски и падовите на македонската општестнови  
Автор Чeфo (същия)
Публикувано02.07.09 20:07





Реакција: Блаже Ристовски и падовите на македонската
општествена наука
Анастас Вангели, 18.04.2009
Во вестите на А1 ТВ, на 17 април 2009, беше емитувано интервју со академик Блаже
Ристевски1 во кое главна тема беше историската улога на Димитрие Чуповски, но беа
задирнати и други важни прашања, како во поглед на толкувањето на историјата, така и околу
идеите за улогата на МАНУ и интелегенцијата воопшто. Сметајќи го Ристовски за еден од
главешините на МАНУ и можеби највлијателниот македонски историчар, критиките кои ги
упатувам на негова сметка се критика на една цела школа.
За ликот и делото на Чуповски не сум голем експерт, и би ги прескокнал тие моменти.
Меѓутоа не можам а да не се осврнам на некои ставови искажани од академикот, и можните
импликации на истите.
Погрешните интерпретации на Ристовски
Прво, некаде околу 2'26'' од интервјуто осврнувајќи се на 19 век, Ристовски вели “Тоа
беше време кога Македонија беше без државност”. Имајќи в предвид колку раздразнувачка
може употребата на терминот Македонија да биде, ваквата несмасна употреба ствара илузии
дека Македонија е повеќе од територија или политичка единица, давајќи и метафизички
карактеристики. Што е тука “Македонија без државност”? Ако се однесува на регионот
Македонија, тогаш е лага, затоа што Македонија тогаш била интегрален дел од Отоманската
Империја, имајќи каква-таква државност. Ако се однесува пак на “македонската кауза”, тогаш
Блаже Ристовски имплицира дека таа “македонска идеја” која се развивала тогаш целела кон
државност (поексплицитно тоа го кажува кога говори за стремежите на македонската
интелегенција од 19 век). Со таквата реторика, сепак, Блаже Ристовски, свесно или несвесно
имплицира постоење на македонски национализам уште во 19 век. Основната модернистичка
теорија на национализмот, дадена од Ернест Гелнер, кажува дека “национализам е
тенденцијата за совпаѓање на културните со политичките граници”2. Постоењето на
македонски национализам во 19 век, тогаш, бара целосно поинаков научен приод – критичка
1 Интервјуто може да се погледне на веб страницата на А1 <http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=107338>
2 Ернест Гелнер, Нациите и национализмот (Скопје : Култура, 1992)
1
анализа во контекстот на теориите на национализмот, а не поедноставено хронофоно,
инструменталистичко и телеолошко читање од дистанца. Тоа подразбира и напуштање на
Југословенската реторика на “национално ослободување од клетите Турци” со нагласен
социјален аспект. Сепак, адвокатите на тезата за “македонски национализам во 19 век” имаат
несовладлива пречка во Отоманскиот контекст кој е целосно различен од модернистичкиот
контекст во кој се развива национализмот. Затоа да се третира “македонскиот национализам”
како западноевропските, е бесмислено, затоа што е базирано на погрешни премиси.
Имено, некаде околу четвртата минута во интервјуто, говорејќи за таа “македонска
идеја” Ристовски вели дека била проектирана идеја за Македонија како “една целина”.
Ваквата реторика е проблематична – за каква целина говори Ристовски? Никогаш не
постоела засебна политичка единица која соодветсвувала на тие граници (кои ги гледаме на
картите на т.н. етничка Македонија). Да, таа карта била цртана на знамиња и била третирана
како симбол, но никогаш во историјата немало модерна државна творба која соодветствувала
на тие граници. Единствената политичко-административна граница која постоела и која
соодветствува на таа карта на “етничка” Македонија може да се најде на картата на “Турција
во Европ”а. Затоа, погрешно е да се зборува како за “една целина” затоа што таква целина
никогаш не постоела, единствено била замислувана и посакувана. А ако таа целина сеуште
“ја замислуваме и посакуваме”, тогаш тоа е аргумент плус за оние кои сакаат да докажат дека
постои македонски иредентизам.
Ристовски и ја употребува реторичката фраза “една територија – еден народ”, и
повторно прави структурна грешка. Прво, не е јасно за кој народ зборува. Но, пострашно е
што категоријата “народ” која е својствена за Советскиот и Југословенскиот начин на
категоризирање, е проектирана во време кога таква категорија и не постоела. Најблиско
нешто до “народ” во тој период била категоријата “милет”, која била сепак базирана на
верската припадност и ги опфаќала сите православни жители кои живееле во регионот.
Користејќи реториката “ние сме биле” која Ристовски ја употребува, може да се каже дека
тогаш нужно сите сме биле само Руми (Румелијци), а другите припадности доаѓаат подоцна,
со сите дебати за нив.
Читањето на Отоманското наследство како настан (500 години сведени на два збора,
“турско ропство”), или како што вели Марија Тодорова3, толкување на тоа наследство како
перцепција, а не како континуитет, кај Ристовски води и до неразбирање на одредени
политички идеи од тоа време, како на пример кога некаде околу 5'45'' почнува да кажува
3 Maria Todorova, “The Ottoman Legacy in the Balkans” во ed. L. Carl Brown, Imperial Legacy: The Ottoman
Imprint on the Balkans and the Middle East (New York : Columbia University Press, 1996), стр. 45-75
2
контрадикторности околу идеите за балканска федерација. Етноцентристички, тој се обидува
да ја презентира идејата за федерација како компромис кој сме морале да го направиме (кој
сме тие “ние” повторно?), затоа што “соседите имале држави и можеле да вршат пропаганди,
а 'ние' сме немале држава, па сме ги немале тие благодети”. Освен што имплицира дека
пропагандата е благодет, Ристовски не зема во предвид дека идејата за балканска федерација
била присутна и промовирана од многу други “немакедонски” идеолози, во различни форми,
затоа што таквата идеја не била водена како што вели тој од мотивот “да се зачува државата”,
туку да се избори за автономија од Истанбул.
Зборувајќи за современиот развој на настаните, некаде околу 3'30'' Ристовски
имплицира дека “нашата интелегенција одела по туѓи средини и паѓала под влијанија, а денес
македонските интелектуалци се школувани дома” притоа целосно неакадемски замижувајќи
пред премисата дека нема поголема националистичка пропаганда од школувањето дома.
Особено за историјата и историографијата, неопходен е контакт со “надворешниот свет”.
Македонската историографија токму поради тој изолационистички дефанзивен приод пати од
синдромот на затвореност и перпетуирање на сопствените митови4.
Блаже Ристовски, академик и интелектуалец, исто така, рече дека гледа национални
херои меѓу интелектуалците. Но, интелектуалците во совремието се оние кои треба да
демистифицираат, деконструираат, објаснат. Со ваквите ставови (како што рече самиот,
интелектуалците треба да ја изразат “македонската национална мисла”), Ристовски тотално
паѓа во категоријата на “предавнички и корумпирани” интелектуалци5. Згора на тоа,
синтагмата “национална мисла”е тотален оксиморон, затоа што (а и самиот Ристовски во
интервјуто го кажува тоа), национално може да биде чувство, или припадност, што само по
себе е емотивна компонента која е диспаратна ако не и целосно спротивна на концептот на
“мисла”. Ристовски имплицитно ја третира “нацијата” и нејзиното сепство како колективен
организам, кој функционира или треба да функционира одделно од сите општествени
ентитети, ригидно дефинирајќи ги клучните идеи, нешто што во пост-комунистичкиот
Балкан доведе и до геноциди и граѓански војни6.
Ристовски околу 7'45'' кажа и дека “нашиот народ (...) сеуште не си ја знае својата
историја и се двоуми помеѓу туѓите пропаганди”, порача дека “треба да развиваме
национална свест” што повторно не враќа назад до “предавството на интелектуалците” на
Бенда, и до органицистичкото толкување на нацијата. Точен е примерот кој Ристовски го
4 Ulf Brunnbauer, “Ancient Nationhood and the Struggle for Statehood: Historiographic Myths in the Republic of
Macedonia” во ed. P&#229;l Kolst&#248;, Myths and Boundaries in South-Eastern Europe (London: C. Hurst & Co., 2005),
стр. 262-296
5 Според категориите на Julien Benda, The treason of the intellectuals, (New York : Norton, [1969, c1928])
6 Види Ненад Марковиќ, “Ригидно поимање на нацијата”, Политичка мисла бр. 8, стр. 19-31
3
спомена, дека “Америка е ужасно националистичка”, меѓутоа тоа не треба да се зема како
пример, затоа што американскиот национализам не е ништо друго освен мобилизација за
војна. Академикот исто така забележа дека во Македонија “повеќе се грижиме за некои
малцински етнички групации отколку за македонскиот народ”, неточно цитирајќи го Уставот,
кажувајќи дека Македонија е конститутирана како “држава на македонскиот народ и
народите од соседните држави”, имплицирајќи ја заблудата дека Македонија е нација-држава
на Македонците7.
Ваквата неконзистентност на Ристовски, преминувајќи од пофалба на “исполнувањето
на вековните стремежи” кон критикување на народот не си ја знае историјата, го заокружи
изјавата дека за таквата лоша состојба “одговорен е народот” (9'05''). Уште една несигурност,
веднаш потоа, произнесе и по терминот “Славјано-Македонци” за кој Чуповски и
современиците го употребувале да се декларираат себе си во странство, употребувајќи ја таа
референца за да ги задоволат великоруските интереси? Ваквата теза наголемо ја отвара
вратата за сите оние кои сакаат да ја воведат повторно таа референца за етничките
Македонци денес. Логично, кога можеле Македонците тогаш да бидат Славјано-Македонци
за да си ја подобрат политичката состојба, зошто не би можеле и денес? Тоа ќе го реши
спорот со Грција, не?
Кон крајот на интервјуто, околу 14', Ристовски се произнесе и за предлогот “Северна
Македонија” велејќи дека тој сугерира дека се работи за една нова држава без култура,
историја итн. Ваквото тврдење е нелогично, затоа што културата и историјата и сите
карактеристики на една заедница не настани кои започнуваат и завршуваат, туку наративи
кои траат и се развиваат со текот на времето. Повторно се покажува дека тој ги прифаќа
општествените феномени некритички, придавајќи им непотребен есенцијализам.
Заклучни забелешки
Ваквата реторика на Ристовски само се вклопува во она што експертите за регионот го
увиделе за македонската современа историографија (како и за други случаи од пост-
комунизмот) – дека се базира на митови, еклектична е, нереспонзивна кон промените во
глобалните академски трендови и слично8. Јасна е и паралелата со она што го кажува Синиша
Малешевиќ за српските “идентитетски интелектуалци” (школувани за време на СФРЈ) и
7 За овие заблуди во толкувањето на Уставот види Zhidas Daskalovski, “Liberal Theory and Challenges of
Multiculturalism – the Case of Macedonia”, во (ed) Ivan Dodovski, Multiculturalism in Macedonia: An emerging
model (Skopje: Foundation Open Society Institute Macedonia, 2005), стр. 115-128 и Анастас Вангели, “Теорија
на граѓанскиот идентитет”, Политичка мисла бр. 16, 2006, стр. 39-51
8 Види Brunnbauer, op. cit.
4
нивната клучна улога во ширењето на етнонационализам и етноцентризам9 - интелектуалците
во српското (а и македонското) сценарио се потчинуваат на преовладувачката реторика и
делуваат како апологети. Впрочем, национализмот и институционализацијата на
националните митови се директна последица на Титовата политика после Втората Светска
Војна. Македонскиот Институт за Национална Историја на кому со закон му е дозволен
монопол на историската научно-истражувачка дејност е формиран токму во времето на Тито,
а тогаш за прв пат и офоицијално се продуцирани и томовите под наслов “Историја на
македонскиот народ”. Парадоксално, националистите и “македонистите” запаѓајќи во “митот
на потиснатите национални чувства”10 го обвинуваат “комунизмот” за репресија на
македонскиот национален идентитет, иако фактите го говорат спротивното.
Ристовски во ова интервју само ги репродуцираше грешките на македонската
историографија: проектирање на категориите нација, народ, етникум во историјата; гледање
на настаните без чувство за континуитет, туку како една перцепција во минатото;
македоноцентрично читање на голите факти без нивна контекстуализација надвор од рамките
на Македонија и “македонското” и мешање на објективите на академијата – наспроти да
“просветлува”, Ристовски на големо пропагира дека интелектуалецот треба да биде ставен во
функција на националната кауза.
Значи, Ристовски, во ова интервју ја повторува двојната грешка на македонските
историчари – методолошка (затоа што не ги разбира категориите со кои оперира) и
функционалистичка (заради тоа што се става во служба на нацијата). Се' додека не се
поработи на овој проблем чиј симптом е интервјуто на Ристовски, за жал, јавниот дискурс и
академијата ќе бидат инфицирани од националистичкиот сентимент.
9 Sinisa Malesevic, “Identitarian Intellectuals and Ethno-nationalism”, Identity as Ideology: Understanding Ethnicity
and Nationalism (New York : Palgrave Macmillan, 2006), стр. 185-204
10 Види Rogers Brubaker, Myths and Misconceptions in the Study of Nationalism (ракопис, 1998),
<http://web.ceu.hu/nation/classics/01Brubaker.pdf>
5



Тема Re: Блаже Ристовски и падовите на македонската општест [re: Чeфo]  
Автор Чeфo (същия)
Публикувано02.07.09 20:09



13 Responses

1.

Darko Says:

Една процедурална, да измрчам. биваше на рапид да ставаш за 180 кила :)

Posted on April 18th, 2009 at 9:43 pm
2.

дамјан Says:

Абе сеа и ти PDF … кој отвара PDFи во денешно време

Posted on April 18th, 2009 at 10:28 pm
3.

н. Says:

би ти го објавиле политичка мисла и/или фокус, со тоа што во вториов случај мислам ќе треба да ги скратиш фуснотите.
многу би било кул да се појави блаже па да се развие полемика - имаше една скоро со него , исто во фокус, само не се сеќавам на детаљите.
у секој случај, секогаш уживам кога во расправа во која протагонистите се со старосна разлика 23, 30 и над, помладиот кикс ес. пред аргументите и боговите на староста (мудроста?) молчат.

Posted on April 19th, 2009 at 10:41 am
4.

новица Says:

стај го на скрибд. ок е за читање пдф-а. ако те мрзи да отвараш акаунт а сакаш да го има таму, ќе го ставам кај мене, па ќе ти пратам линк.

Posted on April 19th, 2009 at 1:02 pm
5.

Shepard Says:

@ новица: еј да бе, сум забораил на скрибд скроз, деновиве ќе отворам акаунт и ќе турам сите пдф-ови шо сакам да ги споделам и сл.

@ н.: ја одма би пристанал на преписки и сл.

@ дамјан: абе пдф ти е академска работа :)

@ дарко: таму стаив за да ми брои колку пати е симнато :P

Posted on April 19th, 2009 at 5:40 pm
6.

дамјан Says:

4. страна
„карактеристики на една заедница не настани кои започнуваат и завршуваат, “

фали едно се ваљда

Posted on April 20th, 2009 at 12:13 am
7.

Татар Says:

Многу интересен текст. Поздрави! Не би сакал да давам детална критика на критиката, но сепак требва да напомнам нешто на авторот, бидеjки кога се зборува за историjа мора да не се заборават водечки тенденции:

“Најблиско нешто до “народ” во тој период била категоријата “милет”, која била сепак базирана на верската припадност и ги опфаќала сите православни жители кои живееле во регионот. Користејќи реториката “ние сме биле” која Ристовски ја употребува, може да се каже дека тогаш нужно сите сме биле само Руми (Румелијци), а другите припадности доаѓаат подоцна, со сите дебати за нив.”

Не сите биле само Рум миллет, бидеjки по 1870 година званично постоел и Булгар милет, коj ги вклучувал припадниците на Бугарската Егзархиjа, наjмасовната црква во Вардарска Македониjа во периодот 1870-1918. Да напомнам, почетокот на црковната борба бил во 1830-те години, успешната масовна црковна револуциjа била во 1860-те, ферманот за основавање на Егзархиjата (со Велешка епархиjа като неjзин дел) е од 1870-а, гласањето за припоjување кон Егзархиjата на епархиите на Охрид, Скопjе и Битола во 1872 и 1874, а бугарска држава постои од 1878 година. Исто така повеќето деjци на егзархизмот во Македониjа биле родени во Македониjа (Миладинови, Прличев, Шапкарев, Робеви, Спространов и така натаму), така што мора да се запрашаме дали “пропагандата” пред 1878 година, а и потоа, не била и внатрешен македонски тренд. Не мислам дека една деконструкциjа на македонските националистички митови може да се прави со премолчување на овие факти и проблеми. Да се премолчуваат водечките процеси во обид да се деконструира една стара митологиjа ќе има како резултат не повеќе од креирање на нова митологиа. Уште еден пат - поздрави за критиката!

Posted on April 20th, 2009 at 12:50 am
8.

Татар Says:

Еве како изгледа една критика на Блаже Ристовски во однос на бугарскиот проблем од страна на европски историчар:

Makedonski histori&#269;ari nagla&#353;avaju one intelektualce iz XIX stolje&#263;a koji su se izja&#353;njavali kao ‘Makedonci’, &#353;tagod da su oni sami pod tim podrazumijevali. Naprimjer, u svom zna&#269;ajnom nedavnom radu Historija makedonske nacije,59 eminentni knji&#382;evni histori&#269;ar Bla&#382;e Ristovski govori o makedonskom karakteru pisaca, pjesnika, i drugih intelektualaca, za koje se onda mo&#382;e kazati da su bili prvaci makedonskog nacionalnog ‘bu&#273;enja’ u XIX i ranom XX stolje&#263;u. Ukoliko su se neke od tih osoba u nekom trenutku izja&#353;njavale kao Bugari, Ristovski se naveliko trudi da naglasi kako oni to nisu tako mislili. Naprimjer, Ristovski navodi da je podr&#353;ka Krste Misirkova - ‘najeminentnijeg, najzna&#269;ajnijeg i najaktivnijeg makedonskog kulturnog i nacionalnog radnika prije oslobo&#273;enja’60 - aneksiji Makedonije od strane Bugarske nije odr&#382;avala ‘njegova iskrena ubje&#273;enja i osje&#263;anja’, ve&#263; je bila ‘diktirana okolnostima toga vremena’.61 Drugi histori&#269;ar smjelo objavljuje da bra&#263;a Miladinov - druga dvojica koji se smatraju prvacima makedonstva - naprosto nisu imali na umu nacionalnost kad su se izja&#353;njavali kao ‘Bugari’, jer su zapravo bili Makedonci.62 Sli&#269;no, ‘Vnutra&#353;nja makedonska revolucionarna organizacija’ (VMRO), osnovana 1893. godine da bi se borila protiv osmanske vlasti, predstavljena je kao nacionalna makedonska organizacija koja se borila za nezavisnu makedonsku dr&#382;avu. &#268;injenicu da je jedna jaka struja u tom pokretu bila za to da se Makedonija ujedini sa Bugarskom, i prema tome smatrala da su slavenski pravovoslavni stanovnici Makedonije zapravo etni&#269;ki Bugari, makedonski nau&#269;nici prosto su prenebregli.63
Makedonski histori&#269;ari, tako&#273;er, &#269;esto zamjenjuju termine ‘kr&#353;&#263;anska/ gr&#269;kopravoslavna/bugarska patrijar&#353;ija’, koji su u osmanskim izvorima kori&#353;teni da ozna&#269;e pravoslavni &#382;ivalj toga regiona i imali konfesionalno zna&#269;enje, terminom ‘Makedonci’, kojeg koriste u nacionalnom smislu. ‘Bugari’ iz izvora sa kraja XIX i po&#269;etka XX stolje&#263;a &#269;esto su tako&#273;e pretvarani u ‘Makedonce’. &#268;etvrti tom Historije makedonskog naroda navodi da je 1896. godine bilo ‘354.406 Makedonaca’ u Egejskoj Makedoniji, mada se ta oznaka svakako ne koristi u pouzdanim izvorima niti je koristi samo to stanovni&#353;tvo.64 &#268;injenica da Velika gr&#269;ka enciklopedija iz 1934. spominje ‘80.000 Slavofona’ u Gr&#269;koj Makedoniji smatra se ‘otvorenim priznanjem brojne makedonske populacije u egejskom dijelu Makedonije’, mada taj izvor ne govori o ‘Makedoncima’.65 U jednom &#269;lanku o otmici ameri&#269;ke protestantske misionarke gospo&#273;ice Stone, koju je po&#269;inila jedna banda VMRO.-a, 1901. godine, autor pi&#353;e: ‘Mi smatramo daje va&#382;no da [austrijski] konzul Miler u svom izvje&#353;taju za pobunjenike koristi naziv ‘Makedonci’. Me&#273;utim, originalni dokument, kojeg autor &#269;ak citira, glasi: ‘Bugari ili bugarski Makedonci’.66 Autor nudi i obja&#353;njenje za&#353;to navedeni izvor jezik otmi&#269;ara zove ‘bugarskim’: ‘autor dokumenta ne zna razliku izme&#273;u bugarskog i makedonskog jezika’.67 Makedonski histori&#269;ari rado citiraju strane svjedoke koji navodno potvr&#273;uju postojanje makedonske nacije u XIX i ranom XX stolje&#263;u. Oni brojni glasovi koji nemuslimansko stanovni&#353;tvo Makedonije smatraju Bugarima, ili pori&#269;u bilo kakvo nacionalno samoopredjeljenje lokalnog &#382;ivlja, obi&#269;no se ne citiraju; svako iskazivanje makedonske nacionalne svijesti krajem XIX i po&#269;etkom XX stolje&#263;a, koliko god rijetko, makedonski histori&#269;ari navode kao dokaz masovnog karaktera ‘nacionalnog oslobodila&#269;kog pokreta’. Ti glasovi nisu smje&#353;teni u kontekst jer bi se time moglo otkriti koliko su marginalni. Umjesto toga, direktna linija ide od njih do afirmacije makedonske nacije nakon 1944. godine.

Institut za istoriju Sarajevo

Historijski mitovi na Balkanu

Ulf Brunnbauer

DREVNA NACIONALNOST I VJEKOVNA BORBA ZA DR&#381;AVNOST: HISTORIOGRAFSKI MITOVI U REPUBLICI MAKEDONIJI (BJRM)

http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html

Posted on April 20th, 2009 at 4:50 am
9.

Shepard Says:

фала татар на забелешката, мој превид за егзархијата - не од незнаење (ами од брзање). што се однесува до текстот на брунбауер, цитиран е во мојата критика (всушност мислам дека е истиот, бидејќи брунбауер има серија текстови објавени во различни публикации, со различни наслови, меѓутоа горе-доле аргументите му се константни).

Posted on April 20th, 2009 at 11:57 am
10.

Shepard Says:

уствари сега си го прегледав пасусот и глеам дека нема некоја голема грешка - сепак првично сите кои живееле во румелија биле руми. ова се однесува на периодот пред независноста на грција. воведувањето на булгар милетот исто коинцидира со воведувањето на дихотомијата рум/јунун, итн. но, се сложувам дека за поелаборирана анализа, мора да се обрне внимание на сите овие процеси на стратификација на идентитетите.

поздрав и фала на коментарите

Posted on April 20th, 2009 at 12:01 pm
11.

levi ljupco Says:

вака другар Вуна.
Ако ти треба историчар за нешто батали го Блаже Ристевски викни ме мене (ја знам се и ако сум аматер. ова “знам се” е болест на секој историчар па макар бил и аматер)
Ја прочитав критиката, и капа симнувам само што јас не би бил балканец ако не дадам критика на критиката.
Што се однесува до македонскиот народ. Сметам дека малку грешиш со она Југословенското дека секој народ како еден народ се дефинирал поради религијата. Па гледај вака ако фрлиш поглед ќе сватиш дека и македонците и србите се православно но се прилично различни, тоа е така денес кога и они и ние си имаме свои држави но така било и во време на Југославија кога сме живееле среќно во една држава, најголем доказ за различноста на народите е јазикот, а и обичаите.
Исто така она со пропагандите малце ме изнервира. Да Македонија како држава не постоела но факт е дека имало народ кој не зборел ни српски, ни бугарски ни грчки а немал своја држава. Е сеа еднинствен начин да се продобие таа територија кон себе (ако е на некој друг сосед веќе) е да му се каже на тој народ дека е ист со твојот. Ако сакаш линковски ќе ти докажам но најголемите грчки националисти се македонци а знаеш ли зошто? Затоа што нивните дедовци - прадедовци биле дел од македонската буржоазија и се школкувале во елитните грчки училишта каде што грчката пропаганда перела мозоци. И тие станале тоа што се поголеми националисти од грците.
Што се однесува до историјата, форсирањето на историја на народ е голем парадокс. историски гледано тој парадокс првпат почна во западна европа а источњаците да им докажат на енглезите и французите дека се постари народи од нив дури денес почнуваат да траскаат за нивната античка национална историја.
Постои само една историја а тоа е историја на територија :P

Posted on April 20th, 2009 at 2:50 pm
12.

Татар Says:

“воведувањето на булгар милетот исто коинцидира со воведувањето на дихотомијата рум/јунун, итн. но, се сложувам дека за поелаборирана анализа, мора да се обрне внимание на сите овие процеси на стратификација на идентитетите.”

Од една страна jа имаме институциjата на Чуповски со 25 членови (зборови на Ристовски), а од друга Бугарската Егзархиjа со 59,6% од сите верници-христиjани во Македониjа, 7 митрополити, 1,310 свештеници, 1,331 цркви, 234 параклиси и 73 манастири, 1,373 училишта (од кои 13 гимназии и средни училишта) со 2,266 учители и 78,854 ученици (1912 година). Да не забораваме и за егзархиската ВМОРО (зборови на Мисирков) и неjзиното востание во 1903 година со 26,000 учесници. Брунбауер едноставно пишува дека резултатот на создавањето на историографски наратив надвор од контекстот не е историска наука, а историски мит.

Posted on April 20th, 2009 at 3:50 pm
13.

Marat Says:

Не само македонската, туку и светската општествена ,,интелигенција‘‘ уште многу одамна доживеала дебакл на својот кредибилитет на наука.

Posted on April 24th, 2009 at 9:39 pm



Тема Re: Блаже Ристовски и падовите на македонската општестнови [re: Чeфo]  
Автор Щъpkoт (fyromophagos)
Публикувано02.07.09 22:34



Лошоооо....ледената еанта на Сърбиновски се размръзнува......




Што знам што луѓе ќе бидат? Ако се Бугари, арно - ќе се разберам...".


Тема Интересно сравнение на българи и "славомакедонци"нови [re: Чeфo]  
Автор persone (върховист)
Публикувано03.07.09 12:57



Татар Says:

“воведувањето на булгар милетот исто коинцидира со воведувањето на дихотомијата рум/јунун, итн. но, се сложувам дека за поелаборирана анализа, мора да се обрне внимание на сите овие процеси на стратификација на идентитетите.”

Од една страна jа имаме институциjата на Чуповски со 25 членови (зборови на Ристовски), а од друга Бугарската Егзархиjа со 59,6% од сите верници-христиjани во Македониjа, 7 митрополити, 1,310 свештеници, 1,331 цркви, 234 параклиси и 73 манастири, 1,373 училишта (од кои 13 гимназии и средни училишта) со 2,266 учители и 78,854 ученици (1912 година). Да не забораваме и за егзархиската ВМОРО (зборови на Мисирков) и неjзиното востание во 1903 година со 26,000 учесници. Брунбауер едноставно пишува дека резултатот на создавањето на историографски наратив надвор од контекстот не е историска наука, а историски мит.


Posted on April 20th, 2009 at 3:50 pm

... 25 членови - зборови на Ристовски - са абсолютна измислица ...
Българската Екзархия е имаал близо 60% от паството в цяла Македония барабар с трите и дяла!

Редактирано от persone на 03.07.09 12:59.



Тема Re: Интересно сравнение на българи и "славомакедонци"нови [re: persone]  
Автор Apиcтokpит (член)
Публикувано03.07.09 13:41



... 25 членови - зборови на Ристовски - са абсолютна измислица ...

Дори и да е вярно, че тогава е имало документирани 25 души с македонско самосъзнание, различно от българското, този факт не бива да не върви заедно с факта, че близо 60 % от цялата географска област пък имали документирано българско самосъзнание. Това е тезата на Татар: имаме един факт, но имаме и друг факт - когато кажем единия трябва да кажем и другия. Това естествено може да се приложи и в нашата историография: Макар, че мнозинството от християните в Македония се определило като българско, е документирано наличието на 25 човека само с "македонско" самосъзнание.





Тема Ха-ха-ха !нови [re: Apиcтokpит]  
Автор persone (върховист)
Публикувано03.07.09 13:50



Това естествено може да се приложи и в нашата историография: Макар, че мнозинството от християните в Македония се определило като българско, е документирано наличието на 25 човека само с "македонско" самосъзнание.

Ха-ха-ха !
Единият от тия 25-ма според бЛажето е Мисирков. Той отпада моментално. Петербургската група няма май и 10 човека и всички са агенти на руската тайна полиция презавербувани по братски от сръбската такава. Къде е другата "мръсна дузина" ?? НО. Наистина добре би било в нашата историография да се цитира Ристевски по този начин, доказващ несъмнено предимството на българския елемент в Македония и българския характер на Македония.



Тема Re: Ха-ха-ха !нови [re: persone]  
Автор Apиcтokpит (член)
Публикувано03.07.09 14:14



Е, ако става дума за бройката, аз знаех за трима, които в някакъв момент от живота си са документирали македонско самосъзнание. Може да се окаже, че през 1880 г. един вторник е имало един македонец. И 100 да са били.
Идеята ми е следната: за нормалното научно разбиране на реалността в миналото трябва да интерпретираме достъпните факти. Деконструирането в "македонския" случай на правене на история върви към казване на фактологията, свързана с Екзархията, а в българския минава през отбелязването, че някакъв човек в някакъв момент е бил "македонец". Това е "тъпото" на историята, че ако днес нямаше македонска нация, тези тримцата никой нямаше да ги включи в никаква история. Все едно аз, ако се определя някога като "рокер" и да вляза в историята (особено ако след 50 г. бъде признато съществуването на такава "рокерска" нация). Не разполагаме с цялото време, не сме в края на историята, за да кажем: това е било важно, започнало е еди-кога си, свършило е и т.н. Затова - всичко възможно.



Тема Re: Блаже Ристовски и падовите на македонската општестнови [re: Чeфo]  
Автор AlMakedonski (минаващ)
Публикувано03.07.09 18:53



Зараждането на така нареченият македонски национализъм е свързан с асимилаторската политика на гърците и сърбите. Ето тук можете да прочетете малко повече по въпроса.






*Кратък преглед
Клуб :  


Clubs.dir.bg е форум за дискусии. Dir.bg не носи отговорност за съдържанието и достоверността на публикуваните в дискусиите материали.

Никаква част от съдържанието на тази страница не може да бъде репродуцирана, записвана или предавана под каквато и да е форма или по какъвто и да е повод без писменото съгласие на Dir.bg
За Забележки, коментари и предложения ползвайте формата за Обратна връзка | Мобилна версия | Потребителско споразумение
© 2006-2024 Dir.bg Всички права запазени.